1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ubistvo u sudu u Dahauu

Dok je Rudolfu U. čitana presuda u sudu u Dahauu zbog duga od 44.000 evra na ime socijalnog osiguranja – osuđen je na godinu dana uslovno – izvadio je pištolj, pucao u sudiju i promašio ga, a zatim smrtno ranio tužioca.

Sud u Dahauu

Sud u Dahauu

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue) smatra da „nemački sudovi sude u ime naroda, tako da od njih ne mogu da se naprave tvrđave. Osim toga, ko odlučuje koji će sud biti bolje, a koji slabije zaštićen? U gradovima pored pokrajinskih i upravnih sudova postoje i porodični, socijalni sudovi ili sudovi rada; treba li sve koji učestvuju u nekom porodičnom procesu pretresati i proveravati imaju li oružje?“

Nordvest cajtung (Oldenburg) svestan je da „ni u jednoj oblasti nema tog bezbednosnog koncepta koji bi mogao da potpuno odstrani svaku opasnost. No, između nerealno skupih mera zaštite i nečinjenja postoji i razborit srednji put. Radi se o pravilnom odnosu uloženih sredstava i - dejstva. Jasno je da se spremnost na nasilje, nažalost, svuda povećala. Nasilje prema policiji, prema nepoznatima, verbalno i fizičko. Žaljenje zbog te činjenice ne pomaže mnogo, baš kao što to ne čini ni veće angažovanje samo u radu sa decom i mladima. Moramo da pojačamo preventivni rad.“

Miteldojče cajtung (Hale) tvrdi da je pokrajina Saksonija-Anhalt svojevremeno reagovala na napad nožem u drezdenskoj sudnici – tako da ona sada, za razliku od ostalih saveznih pokrajina, u svakom sudu ima detektore metala. To je za svaku pohvalu. Samo što ti detektori ne koriste nikome ako nema dovoljno ljudi koji bi ih opsluživali. […] Sada mora da se diskutuje o tome koliko sudovi treba da budu otvoreni za građane. I, naravno, rizik za sudije i tužioce postoji i kada napuste sudnicu…”

Američki marinci u Avganistanu

Američki marinci u Avganistanu

Rat potiskuje ljudskost

Na video snimku za koji se juče munjevito pročulo u čitavom svetu, vide se četiri čoveka obučena u američke uniforme kako uriniraju po tri beživotna okrvavljena tela.

Nordbajerišer kurir (Bajrojt) piše da „i mrtvo telo ima svoje dostojanstvo. Onaj ko ga cinično skrnavi, mora biti nemilosrdno kažnjen. Nema tog zla kojim propaganda ne bi mogla da se posluži. Ovaj video razgolićuje Zapad, i pokazuje čoveku za šta je sve sposoban njegov soj. Biti ogorčen – to nije dovoljno. Upravo ovaj šok bi trebalo da nas podstakne na više ljudskosti…“

Švebiše cajtung (Lojtkirh) primećuje da „rat predstavlja slom ljudskih vrednosti i kolaps civilizacijskog napretka. Jasno je da nema čistog rata o kome nam stalno govore medijski stratezi stranaka koje vode ratove. Ratna dejstva nisu video-igra, ratna dejstva su opasna i užasna; ona nisu ni plemenita ni viteška. Ona imaju samo jedan cilj: smrt neprijatelja. Onaj ko sledi taj cilj, na putu je i da prekorači granice i da ljudsko dostojanstvo neprijatelja baci u blato. Masakr ili ekscesi koje su počinili američki vojnici u Avganistanu spadaju u rat baš kao i puške i tenkovi. Lista takvih nedela je duga i ipak nepotpuna, a pogled na nju će razuveriti one koji misle da je za tako nešto sposobna samo soldateska fašistoidnih, komunističkih ili autoritarnih država. Ne, to mogu biti i vojnici prijateljskih država koje, poput nas, slobodu i pravo smatraju temeljima svog delanja. Ratne situacije su toliko ekstremne, da iz čoveka lako može da izbije – zver. […] Skrnavljenje leševa mora biti kažnjeno. No, velika je verovatnoća da će i pored sudskog gonjenja i u budućnosti biti ovakvih zlodela. Rat potiskuje ljudskost.“

Rajniše post (Diseldorf) je uveren da je „rat prljava rabota. Odvratno skrnavljenje leševa, koje je sebi dozvolila grupa američkih vojnika, samo je još jedan dokaz te tvrdnje. Ogorčenje je veliko, pre svega u samim Sjedinjenim Američki Državama. Počinioce treba kazniti svom žestinom, ali ne samo njih, već i njihove pretpostavljene. Jer, opsceni postupak ukazuje na manjak discipline za koji su odgovorni i komandanti. Ratovi u Iraku i Avganistanu su, kako izgleda, doveli do porasta sirovosti u redovima američke vojske. Ovaj video-snimak je signal upozorenja, iz koga sada treba izvući pouku.“

Veclarer noje cajtung (Veclar) piše da „ovaj video-snimak, sve i ako je plod perfidne fantazije, ide na ruku islamistima. Ne treba mnogo razmišljati da bi se iznašlo kakvo dejstvo ovakve slike mogu imati. Arid Uka, kome se u Frankfurtu sudi zbog ubistva američkog vojnika, kao motiv za svoj zločin je naveo internet-snimak na kome se vide američki vojnici koji su silovali jednu muslimansku devojčicu.“

Štutgarter cajtung (Štutgart) razmišlja o sledećem problemu: „Vojnici koji se ovako ponašaju ne samo što krše Ženevsku konvenciju, koja izričito zabranjuje skrnavljenje ubijenih u ratu. Oni ugrožavaju i život svojih kolega: talibani će sada imati manje problema sa širenjem mržnje prema Amerikancima i regrutovanjem novih boraca. Osim toga, oni otežavaju i pokušaje američke vlade da se politički sporazume sa pobunjenicima.“

Integracija bolja, ali ne i dovoljno dobra

Migranti - tema bez kraja i konca

Migranti - tema bez kraja i konca

Integracija imigranata u Nemačkoj je bolja nego ranije, ali još postoje velike razlike u načinu života doseljenika i domorodaca. Deca imigranta još uvek imaju generalno slabiji uspeh u školi, a građanima stranog porekla je teže da nađu posao. Takvi ljudi su dvostruko češće u opasnosti od pada u siromaštvo od Nemaca.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše da je doseljavanje u Nemačku „nažalost tema bez kraja i konca, puna emocija, nesporazuma i predrasuda. Pri tome stvari sa integracijom stoje bolje nego što to izgleda samo na osnovu diskusija koje su pokrenule spoljne teze jednog bivšeg berlinskog senatora. To pokazuje i novi izveštaj vlade. Problema ima, ali oni nisu dramatični, već su – rešivi. Lako je izazvati emotivne reakcije, ako se izolovano posmatra činjenica da, u odnosu na nemačke đake, dvostruko više imigranata starih između 18 i 24 godine – nema završenu školu. Levoliberalni milje, već refleksno, u vezi s tim govori o diskriminaciji i izopštavanju. To je samo uslovno tačno, ali ni izdaleka tako besmisleno kao teze o genima koje se mogu čuti iz nemačko-nacionalnog ćoška. No, čemu histerija? Ista statistika kaže i da više od 90 odsto mladih odraslih stranog porekla ima završenu školu. To je dobar primer kako se politika vodi brojkama. Niko ne osporava da situacija može da se poboljša i to u svim oblastima društva. To počinje kod poslodavaca, koji na konkursima odstranjuju fascikle kandidata sa stranim imenima, a završava se sa očevima koji svojim kćerkama zabranjuju da posećuju bazene. Ali, ti konflikti mogu da se reše uz volju, dovoljno vremena i uviđavnosti.“

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Sada niko ne bi smeo da se uspava. Izveštaj o integraciji pokazuje da stvari idu nabolje – doduše, samo povremeno i malim koracima. Raduje činjenica da se broj mladih stranaca bez završene škole smanjio za 15 odsto i da sve više dece iz doseljeničkih porodica završava gimnaziju. U izveštaju se zatim, s pravom naglašava da razlike počivaju na pitanjima obrazovanja. Utoliko je teže razumeti da u javnim službama još uvek radi tako malo stranaca – jer za takve deficite postoji pomoć u vidu tečajeva jezika i kurseva za dokvalifikovanje.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković