1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Ubijanje po komandi

Minhenski list Zidojče cajtung pod naslovom „Ubijanje po komandi“ donosi opširan komentar o takozvanim ciljanim ubistvima. To su ubistva neprijateljskih boraca koja su dozvoljena uvek i svugde. Međutim…

Ciljana ubistva veoma problematična

Ciljana ubistva veoma problematična

Kada danas nemački ministar spoljnih poslova opravdava ciljana ubistva, on na taj način nastoji da sebi olakša politiku prema Avganistanu. Pravna situacija je „jasna“, izjavio je Gido Vestervele – ciljanim ubistvima ne krši se međunarodno pravo. Takva paušalna ocena ne razjašnjava situaciju, nego je čista propaganda. Na taj način ne otklanjanju se sumnje građana u vezi sa ratom u Avganistanu, nego se samo povećavaju. Nije svaki kriminalac istovremeno i „neprijateljski borac“ koji prema pravilima ratnog prava uvek i svuda može biti likvidiran.

U dolini u Hindukušu pre nepune dve nedelje ubijeno je deset saradnika jedne humanitarne organizacije, među njima i jedna Nemica. Uz pretpostavku da se zna ko su počinioci i naručioci ubistva – sme li Bundesver da ih ciljano ubije bez sudskog procesa i bez obzira na to što je u Nemačkoj ukinuta smrtna kazna? Među žrtvama su bili američki lekari. Sme li američka vojska da gađa raketama kuće u kojima se nalaze nalogodavci, ali i njihove žene i deca? Da, to je deo rata, kažu američki vojnici. I uvek kada ratno pravo ostavlja veći manevarski prostor od krivičnog prava, krivično pravo se zamenjuje ratnim. Međutim, ako ratno pravo komplikuje proceduru (na primer, zahtevajući da se prema zarobljenicima postupa u skladu sa Ženevskim konvencijama) onda se ono stavlja van snage.

Gde su teroristi – tu je i rat!?

Gde je razlika između ilegalne likvidacije i legalnog ubijanja u oružanom sukobu? Izraelska armija likvidirala je 2002. godine člana Hamasa koji je bio osumnjičen da organizuje samoubilačke napade, ali je sa njim poginulo još 14 ljudi, među njima trinaestoro dece. Na taj način likvidiran je i jedan od postulata pravne države – svaki osumnjičeni ima pravo na pravedno suđenje. To je slučaj i u državama u kojima postoji smrtna kazna.

Ciljana ubistva se često završe pokoljem civila

Ciljana ubistva se često završe pokoljem civila

SAD pokušavaju da legalizuju nelegalno pozivajući se na „rat“. One su posle 11. septembra 2001. godine objavile rat teroristima u celom svetu. Svuda gde su teroristi, tamo je – sa američkog stanovišta – rat. U ratu je, prema međunarodnom ratnom pravu, dozvoljeno ubijanje protivnika i kada se odmara ili spava u kasarni. U Avganistanu se vodi rat, u modernom međunarodnom pravu naziva se „oružanim sukobom“. Dakle, ciljano ubijanje protivničkih boraca je dozvoljeno. Ali, nije svaki čovek koji živi u zemlji u kojoj se vodi rat „neprijateljski borac“, nije to ni svaki kriminalac, čak ni u slučaju ako je označen kao „terorista“.

Bundesver postaje likvidator za račun SAD

Po ratnom pravu, smeju da budu ubijeni samo neprijateljski borci

Po ratnom pravu, smeju da budu ubijeni samo neprijateljski borci

Dakle, ni u Avganistanu se ne može izbeći mukotrpno pravljenje razlike između boraca-pobunjenika i civila. Samo pobunjenici koji neprestano učestvuju u borbama mogu i van borbene situacije u određenim okolnostima biti legitimni vojni ciljevi. Paušalno prihvatanje „ciljanih likvidacija“, kako je to formulisao ministar spoljnih poslova, protivno je pravu. Tako se nemačka politika inficira nelegalnim. Bundesver ne sme postati američka servisna služba za likvidacije. Kriminalci, uključujući teroriste, moraju u principu biti kažnjeni u postupku koji je u skladu sa zakonom. Takav sistem zove se pravna država. Paradoksalno je nastojati da se brani pravna država na taj način što se stavlja van snage i podređuje ratnom pravu.

Pre 17 godina na železničkoj stanici u Bad Klajnu došlo je do poslednjeg oružanog sukoba nemačke policije i pripadnika Frakcije crvene armije koja je zemlji bila objavila „rat“. U pucnjavi su poginuli jedan policajac i terorista Volfgang Grams. Do danas je ostala sumnja, prema svemu sudeći neosnovana, da su policajci likvidirali ranjenog Gramsa. Kako bi obesnažio pretpostavke o zlim namerama i preuzeo političku odgovornost za neuspelo hapšenje, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Rudolf Zajters (CDU) podneo je ostavku. Ta senzibilnost nedostaje današnjim nemačkim političarima ako je suditi prema tome kako ministar spoljnih poslova o ciljanim ubistvima govori kao o nečemu što se podrazumeva samo po sebi, zaključuje se u tekstu Zidojče cajtunga.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 15.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Oo1B
  • Datum 15.08.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Oo1B