1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U zubima zapisano zašto neki kraće žive

Praistorijski ljudski zubi otkrivaju tajnu koja je važna proučavanje zdravlja modernog čoveka i potvrđuju jednu hipotezu: neki stresni događaji na samom početku razvoja osobe povezani su sa kraćim životnim vekom.

Zubi beleže istoriju svih bolesti čoveka

Zubi "beleže" istoriju svih bolesti čoveka

„Ostaci čoveka, iz takozvanog praistorijskog perioda, pružaju nam jak, fizički dokaz da su ljudi, koji su stekli „greške“ na zubnoj gleđi dok su bili u majčinoj utrobi ili ranom detinjstvu obično umirali ranije, čak i ako su preživeli do odraslog doba“, kaže antropolog Džordž Armelagos sa Univerizeta Emori.

Armelagos je bio šef studije tokom koje su sistematski tražene veze između grešaka na zubima i rane smrtnosti – nedavno objavljene u stručnom časopisu „Evoluciona antropologija“. Ovaj naučni rad prvi put je izneo preistorijske dokaze za Barkerovu hipotezu – da mnoge bolesti odraslih nastaju tokom razvoja fetusa i u ranom detinjstvu.

Barkerova hipoteza je dobila ime po epidemiologu Dejvidu Barkeru koji je 80-ih godina prošlog veka studirao vezu između zdravlja beba i zdravlja tih istih osoba kao odraslih. Teorija, takođe poznata kao „Developmental Origins of Health and Disease Hypothesis“ (DOHaD), široko je prihvaćana u naučnim krugovima.

Rad na skeletima starim milion godina

„Zubi su nešto kao snimak u prošlost. S obzirom da je hronologija razvoja zubne gleđi dobro poznata, moguće je odrediti doba u kojoj se dogodio fiziološki poremećaj. Dokaza ima, i to je nesporno“, objašnjava Armelagos.

Kao jedan od pionira na području bio-arheologije, Armelagos studira ostatke skeleta ljudi, kako bi saznao na koji način ishrana i bolesti utiču na populaciju. On koristi ostatke skelete stare i do milion godina.

Zubna gleđ može da pruži posebno „rečit“ portret fizioloških zbivanja u organizmu, jer se gleđ luči u redovnim razmacima i obavija zub kao prsten, počevši od drugog tromesečja u razvoju fetusa. Poremećaji u stvaranju gleđi, koji mogu biti uzrokovani bolešću, lošom ishranom ili psihološkim stresom, vide se na površini zuba.

Život kraći i do 15 godina!

Jedna studija na grupi naših dalekih predaka, australopitekusa u Južnoj Africi, došla je do podataka da su greške na zubnoj gleđi značile skraćenje životnog veka i do 12 godina. U jednoj drugoj studiji je dokazano da su takve osobe živele čak 15,4 godina manje od onih bez grešaka na zubima.

„Tokom praistorije stresovi zaraznih bolesti, loša ishrana i psihološke traume verovatno su bili ekstremni. To se vidi na zubima“, kaže Armelagos.

Do sada, zubi nisu bili analizirani pomoću Barkerove hipoteze. U moderno vreme koristili su se korelacija između težine novorođenčeta, prihoda stanovništva i bolesti kao što su dijabetes i bolesti srca.

dr/nr/sd





  • Datum 07.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LuvE
  • Datum 07.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LuvE