U zapećku spoljne politike

Kada je neki civilni stručnjak zadovoljan? Onog trenutka kada se više ništa ne čuje o sukobima. Njegova pomoć time je okončana. Njihov tihi posao u okviru neke mirovne misije, nikada nije bio u fokusu nemačke spoljne politike. Nije to ni danas. „Mirovni rad nije seksi", kaže Franciska Brantner iz stranke Zelenih. Ona to govori iz sopstvenog iskustva, jer je u nemačkom parlamentu Bundestagu na čelu Istražne komisije koja se bavi tim temama.

Dok se o misijama Bundesvera u inostranstvu nadugo i naširoko diskutuje, misije civilnih savetnika skoro pa da se i ne uzimaju za ozbiljno. A Branterova kaže da upravo ti ljudi u ratovima i konfliktima nose najteži deo posla. Oni rade na tome da se ponovo uspostavi stabilno, socijalno i privredno funkcionalno društvo. „To je veliki izazov na kojem, na žalost, danas često padamo“, kaže Franciska Branter.

„Preuzimanje veće odgovornosti"

Pre nego što je počela sa radom, aktuelna nemačka vlada najavila je da će preuzeti više međunarodne odgovornosti i u oblasti diplomatije i civilnog menadžmenta na rešavanju konflikta – dakle: odgovornosti kada je reč o medijatorima, političkim savetnicima ili izbornim posmatračima. Četiri godine kasnije, ima rezultata. Na tim rezultatima pre svega bi trebalo zahvaliti radu odbora Bundestaga: broj civilnih stručnjaka se povećao, a pravni okviru za njihove misije su se poboljšali.

Centralnu ulogu u tome ima „Centar za međunarodne mirovne misije“ (ZIF) sa sedištem Berlinu. Taj Centar pronalazi stručno osoblje, dodatno ga obučava i angažuje. „Pojam 'civilni stručnjak' se u poslednjih 15 do 20 godina zaista odomaćio", kaže Almut Viland-Karimi, rukovodilac Centra koji je inače osnovan 2002. godine na zahtev tadašnjne njemačke vlade i parlamenta. Trenutno se u bazi podataka ZIF nalazi 1.500 stručnjaka. Među njima su izborni posmatrači, pravnici, inženjeri i stručnjaci za administrativna pitanja…

Širom sveta u misijama je trenutno 150 civilnih stručnjaka, pre svega u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Za značajnu i važnu zemlju kakva je Nemačka, to uopšte nije veliki broj. Oni sami smatraju da bi njihov broj morao da bude veći. „Bez obzira na to gde da putujemo, svi nam uvek kažu: molimo vas da nam pošaljete više stručnjaka“, kaže Franciska Brantner.

Prema navodima zamenice nemačkog parlamenta Edelgard Bulman, Nemačka trenutno za civilni krizni menadžment izdvaja milijardu i po evra. Ta političarka socijaldemokrata (SPD) ukazuje da je to, u poređenju sa izdacima za vojsku, „veoma neuravnoteženo". Bulmanova se zalaže za postepeno povećanje budžeta na deset milijardi evra godišnje.

Više novca

Političar iz redova demohrišćana (CDU) Norbert Retgen kaže da bi Nemačkoj moralo da postane jasno da se „s takvom vrstom angažmana naši nacionalni interesi uzimaju za ozbiljno" i da to onda „i košta određenu sumu novca". Retgen smatra da bi budžet za eksperte mogao da se poveća ukoliko se poveća i budžet za Bundesver. Za njega bi to bila „prateća mera za prihvatanje povećanja vojnih izdataka“.

Opozicija to vidi drugačije: „Angažman u mirovnim misijama želimo da ojačamo nezavisno od vojske", kaže Franciska Brantner. „Najbolje u saradnji s evropskim partnerima". Nezamislivo je, dodaje, da funkcionalni projekti na pomirenju u Maliju bivaju okončani – zbog nedostatka novca.

Jačanje Centra

U Centru za međunarodne mirovne misije, uoči 15-godišnjice postojanja, ističu pozitivne rezultate: zahvaljujući novim zakonskim odredbama civilni stručnjaci će ugovore ubuduće da sklapaju sa samim Centrom, a ne sa Ministarstvom spoljnih poslova.

Za civilne stručnjake to znači da će biti bolje osigurani ako im se nešto dogodi tokom misije. „Srećni smo zbog toga", kaže Viland-Karimi, jer će time biti povećana i sredstva za ZIF. Dok su slične ustanove kao što je Pirsonov mirovni centar iz Kanada morale da budu zatvorene zbog nedostatka novca, ZIF se razvija. Ima 50 zaposlenih i u međuvremenu je postao „model za druge države".