1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U Vest Pointu ništa novo

Očekivanja od govora američkog predsednika Baraka Obame bila su velika. Jednako kao što je veliko i nezadovoljstvo njegovom spoljnom politikom. Nakon govora u Vest Pointu neće doći do velikih promena.

„Amerika je u vakuumu vlasti“, poslednjih meseci često ponavljaju republikanaci, ali i jastrebovi iz demokratske stranke, kojoj pripada i sam predsednik Barak Obama. Time se kritikuje njegova „mlaka“ spoljna politika. Zato se očekivalo da će Obama u sredu u čuvenoj vojnoj akademiji Vest Point najaviti zaokret. On je novoj generaciji oficira rekao da će SAD nastaviti da budu svetski lider uprkos „dugom dobu ratova“. Obama je branio svoju spoljnu politiku, ponovio da ne namerava da meša američke trupe u sirijski civilni rat, ali da podržava svaku pomoć pobunjenicima u Siriji koja ne obuhvata oružje ili vojne obuke. „SAD će koristiti vojnu silu, i jednostrano ako treba, ako naši osnovni interesi to zahtevaju“, rekao je Obama, i kao primere mogućih konflikata naveo istočnu Ukrajnu ili Južno kinesko more.

Syrien 14.05.2014 - 15.05.1015

Obama zagovara "neborbenu" pomoć pobunjenicima - to mogu biti informacije, panciri, šlemovi...

Ništa novo

„Bio je to razočaravajući govor sa malo novih inicijativa“, mišljenja je Deril Vest profesor na vašingtonskom Brukings Institutu. On za DW kaže da je jedino Obamino obećanje to što će program za borbu protiv terorizma, inače vredan pet milijardi dolara, doživeti nekoliko izmena – sada Obama hoće da se novac rasporedi partnerima u Jordanu, Libanu, Iraku i Turskoj – dakle svim zemljama gde odlaze sirijske izbeglice. Međutim, SAD su ionako u poslednjih desetak godina izdvojile dosta novca za borbu protiv terorizma. „Ne verujem da će nakon ovog govora kritičari Obamine politike ućutati“, kaže Vest. Stručnjak za bezbednost Nil Gardiner iz konzervativne fondacije Heritejdž još je oštriji. „Teško je održati govor o spoljnoj politici ako nemaš uspeha o kojim možeš da govoriš. Upravo smo to i videli. Ovakav prazan govor simbolizuje praznu spoljnu politiku“, smatra Gardiner.

Mihael Verc iz Centra za američki napredak stvari vidi sasvim drugačije: „Predsednik je morao da privuče pažnju različitih ciljnih grupa: konzervativne i liberalne kritičare koji misle da on radi premalo za spoljnu politiku, ali i one snage koje se zalažu da se SAD nakon decenije rata u Iraku i u Avganistanu treba da povuku iz svih ratova.“ Obama je prema Vercovim rečima izabrao jedini mogući srednji put: „Jasno je rekao da ni izolacionizam ni intervencionizam nisu alternative.“

Obama nije konkretnije objasnio šta bi mogla da znači vodeća uloga SAD, recimo za konflikte u Ukrajini i Siriji, u pregovorima o atomskom programu Irana i dugoročnim odnosima prema Rusiji i Kini. „Ono što ljudi žele od Obamine vlade je jasna strategija za nekoliko velikih izazova“, kaže Deril Vest. „Sirija je veliki problem. Međutim, vlada nema jasnu politiku prema Siriji. Kada je reč o Iranu, vlada teži rešenju koje bi bilo postignuto kroz pregovore. Za to postoji malo nade. Mirovni pregovori Izraela i Palestine su izgleda u potpunosti propali i širom sveta prete novi teroristički napadi. Građani u ovim oblastima žele da vide konkretna poboljšanja. Ako Obama na tim poljima nešto ponudi, građani će ustati i reći: on je dobar političar. Ali, sve što je manje od toga, neće promeniti kritike njegove spoljne politike.“

Symbolbild - Predator Drohne

Nastavlja se rat bespilotnim letelicama

Kritike sa svih strana

Kada je reč o rešavanju međunarodnih kriza, američki predsednik je ponovio da za njega vojna sila nije prva opcija. „Prethodne vlade su i previše razvukle američke snage“, mišljenja je Mihael Verc. Obama je rekao da su troškovi vojne intervencije suviše visoki i da će SAD same vojno delovati samo kada budu ugroženi „osnovni interesi“. Oštre kritike na govor dolaze od opozicionih republikanaca. Kada je reč o najavljenom povlačenju američkih trupa iz Avganistana, senator Lindzi Grejem je rekao: „Obama ne završava rat, nego ga gubi.“ Slično se izjasnio i senator Džon Mekejn. On je rekao da je Obamina bezbednosna politika ohrabrila američke neprijatelje.

Anand Gopal, bivši dopisnik Vol strit žurnala iz Kabula, jasno govori koje posledice za krizne regione ima Obamina politika. „Manje trupa i manje fizičkog prisustva SAD u različitim zemljama.“ Za vođenje borbe protiv terora sada se više oslanja na bespilotne letelice i lokalne predstavnike. „U Afganistanu je nastala alijansa sa gospodarima rata koji zajedno sa avganistanskom vojskom i policijom preuzimaju veći teret borbi“, kaže Gopal. On se priseća i prošlogodišnjeg Obaminog govora u Vest pointu. Tada je predsednik rekao: „Smanjićemo broj napada bespilotnim letelicama, zatvorićemo Guantanamo i povući trupe iz Avganistana“, podseća Gopal i dodaje: „Do danas se nije ništa dogodilo kada je reč o zatvoru Gvantanamo. Broj napada bespilotnim letelicama u Pakistanu je smanjen, ali je stalno u porastu u zemljama kao što je Jemen.“