1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U trendu su uređaji koji reaguju na pokret

Tastatura i miš su i dalje najvažniji instrumenti za izdavanje zadataka računaru. Kod pametnih telefona su ekrani koji reaguju na dodir već klasika. Revolucija se nastavlja, uređaji mogu naime da reaguju i na pokret.

default

Dovoljno je da mahnete rukom

Istraživači iz Berlina odlaze i korak dalje: oni razvijaju upravljanje pokretima – bez kablova, bez džojstika ili drugih upravljača u rukama. Jednostavni i prirodni pokreti rukama mogu da upravljaju računarima.

U laboratoriji instituta Fraunhofer nalazi se ogromni ekran računara. Psiholog Paul Kojecki je stao ispred ekrana i pljesnuo rukama… za tren oka se na displeju monitora pojavila stara knjiga u kožnom povezu. „Ovde vidimo samo naslovnu koricu knjige i ništa više. Ali kada sada rukom pravim pokret kao da otvaram knjigu, vidite da se knjiga na ekranu zaista otvara. Vrlo jednostavno mogu da je listam.“

Paul Kojecki pomera ruku kroz vazduh s desna na levo, a stranice elektronske knjige se istog momenta pokreću. Sve to omogućavaju dve kamere koje su pričvršćene iznad ekrana. One snimaju pokrete, a program registruje geometrijske forme gestova i dodeljuje im odgovarajuće reakcije u računaru. Mogućnosti su gotovo neograničene – recimo zumiranje slike.

„Ispravim obe ruke i, kada ih odmičem jednu od druge, knjiga se povećava. Kada ruke približim jednu drugoj, onda se slika ponovo smanjuje“, objašnjava Kojecki i dodaje da je svaka komanda propraćena zvučnim i vizuelnim signalima koji zamenjuju osećaj u prstima pri korišćenju, recimo, tastature. Korisnik mlatara kroz vazduh, a ipak ima punu kontrolu. „Ako ispružite ruku, videćete zelenu lasersku liniju na njoj. Tek kada ste u zoni te laserske linije, vaši pokreti nešto znače. To je jedna vrsta povratne informacije“, kaže psiholog.

Od novog trenda profitiraju svi

Computer mit Handbewegung steuern

Ovo čudo tehnike će dobro poslužiti bibliotekama koje svojim članovima žele da stave na raspolaganje i retke knjige, ali ne žele da ih svi zaista drže u rukama i eventualno oštete. U Bavarskoj narodnoj biblioteci već postoji ovakav sistem. Kontrola pokretima biće primenjiva i na mnogim drugim mestima: Recimo kod bankovnih automata. Na njima svakodnevno novac podižu stotine ljudi i nije baš higijenski dodirivati tastere.

Od prošle godine se ovakvi računari proizvode i namenski za primenu u operacionim salama. Lekari tokom operacije mogu da gledaju laboratorijske nalaze, istoriju bolesti ili rendgenske snimke – a sala će ipak ostati sterilna. Paul Kojecki ispravlja prst i pregleda snimak jedne ljudske karlice. „Mogu recimo da otvorim rendgensku sliku, da je povećam ili umanjim, da sve još jednom razmotrim sa kolegama ili da na monitoru obeležim neki deo jednostavnim pokretom prsta.“

Istraživači pokušavaju da prošire paletu pokreta na koje će računar reagovati – korisnici bi trebalo da se pred kamerama pokreću što je prirodnije moguće. „Na desktopu često vidimo mnogo ikonica i intuitivno mahnemo rukom želeći da pokažemo na neku od njih. To je interakcija koju bi vaš kolega razumeo, ali mi hoćemo da je i računar razume“, kaže Kojecki. Napretka već ima: sada je moguće neki objekat sa ekrana jednostavno uhvatiti rukom i povući na željeno mesto.

Autori: Tomas Git, Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon