U trci s vremenom | Mozaik | DW | 20.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U trci s vremenom

Naš svakodnevni život se odvija sve brže. Ali uprkos modernoj tehnologiji stalno nam nedostaje vreme. Zašto je to tako? Ovim pitanjem se pozabavila jedna izložba u berlinskom Muzeju za komunikacije.

Ein Abdruck der Pressefotos ist nur im Rahmen der Berichterstattung über die Ausstellung „TEMPO TEMPO! Im Wettlauf mit der Zeit“ gestattet. Alle Abbildungen sind unter www.mfk-berlin.de/newsroom/ in der Rubrik „Pressemappen“ abrufbar.

Ausstellung Tempo Tempo Berlin

Godine 1934. je u SAD razvijen prvi daljinski upravljač za televizore koji je preko kabla bio povezan s uređajem. Sredinom 50-ih godina prošlog veka na tržište su dospeli i bežični daljinski upravljači koji su u Nemačkoj 70-ih godina postali standard. Reč je o praktičnom izumu pomoću kojeg se udobno i brzo mogu menjati programi na tv aparatima.

***Achtung: Nur zur Berichterstattung über diese Ausstellung verwenden!*** Zielgesteuerte Paketverteilanlage im Postamt Braunschweig Fotografie von Gerhard Stoletzki, 1968 *** Museum für Kommunikation in Berlin, Pressebilder eingestellt im April 2013

Sortiranje paketa u pošti Braunšvajg 1968.

Daljinski upravljač koji je izložen u berlinskom Muzeju za komunikacije datira iz 1986. i korišćen je za televizore marke Grundig. Reč je o jednom od 250 izloženih predmeta pomoću kojih se prikazuje koliko fenomen ubrzanja karakteriše naš život i to ne od kada je izmišljen daljinski upravljač, kompjuter ili pametni telefon, već barem od početka ranog modernog vremena.

Vreme je novac

"Vreme je relativna stvar". Ovu spoznaju zahvaljujemo Albertu Ajnštajnu. Mnogo hiljada godina ranije, ljudi su se kretali sporo, hodajući ili jašući konje, magarce, kamile ili slonove. Svi su se kretali sličnim tempom, a putovi koje su prelazili bili su relativno pregledni. Taj prirodni ritam kretanja na prostoru Nemačke prekinula je plemićka porodica Turn i Taksis koja je umesto jednog, za slanje pošte koristila celi lanac jahača koji su tokom puta mogli da se smenjuju. Na taj način se štedelo vreme korišćeno za odmor, a pošta je brže stizala na cilj. To je razveselilo poslovne ljude koji su vrlo rano uvideli da je vreme novac, tako da su iz finansijskih razloga počeli da podržavaju razvoj poštanskih usluga.

Eine junge Frau liest am Samstag (23.10.2004) in einem Thermalbecken in den Thermen von Bad Wörishofen, auf dem Wasser treibend, Zeitung. Das Wasser wurde unter wissenschaftlicher Leitung aus Salzen des Toten Meeres und dem Bad Wörishofener Thermalwasser zusammengestellt. 20 Prozent Soleanteil lässt die Badegäste auf dem Wasser schweben und ermöglicht sogar das Zeitunglesen. Nach Angaben des Betreibers ist diese Art von Badevergnügen in Europa einzigartig. Foto: Karl-Josef Hildenbrand dpa/lby Schlagworte Gesellschaft, Wirtschaft, Freizeit, Wasser, Zeitungen, wellness, treiben, Hoher_salzgehalt, lesen, therme

Multitasking i u termama

"Ubrzanje je posledica optimiranja i štednje", kaže Klaus Bejrer, koji je zajedno sa svojom koleginicom, Katrin Petersen, kustos berlinske izložbe. U Muzeju za komunikacije mogu se videti predmeti koji svedoče o postupnom razvoju poštanskih usluga - listići iz 18. veka pomoću kojih se kontrolisala tačnost poštanskih jahača, modeli poštanskih kočija i vozovi, red vožnje, satovi, telegrafi, stenografske beležnice, hemijske olovke.

Industrijalizacija je prisilila radnike da se pridržavaju fiksnog radnog vremena što je zahtevalo i pouzdane merače vremena. Tako je sat postao instrument za koordinisanje svakodnevice. Satovi su postavljani na železničke stanice, ulaze u fabrike, u dnevne sobe i na noćne ormariće u obliku budilnika.

Paralelno uz industrijalizaciju usledila je i racionalizacija drugih životnih oblasti. U uredima su počeli da se koriste pisaće mašine i digitroni kako bi se ubrzao proces rada, u domaćinstvu su žene za obavljanje kućnih poslova sve više počele da koriste pomagala poput usisivača. Vreme je sve više postajalo dragoceno i retko dobro. Zato je dobro došlo i uvođenje električne energije koja je noć pretvorila u dan.

Fascinacija brzinom

Uvođenjem bržih prevoznih sredstava promenio se odnos ljudi prema vremenu. Tačnost je dobila na značaju tako da se i kašnjenje od nekoliko minuta smatra izgubljenim vremenom. I dok je u ranijim vekovima put predstavljao cilj, danas mnogi na cilj žele da stignu što pre. Izložba u Berlinu govori o tome da vreme već odavno nije poklon, već da ima ekonomsku veličinu koja se efikasno koristi. Zato se proizvode sve brži automobili, vozovi, bicikli i avioni. Stručni sadržaji se sortiraju i u kompaktnoj formi nude korisnicima kompjutera i mobitela.

Brzina fascinira ljude. Oni oduševljeno prate rekorde, trke i sportska nadmetanja atletičara. Brzina takođe budi strah i danas kao i nekada kada su u pogon stavljene prve parne lokomotive koje su dostizale brzinu od "neverovatnih" 40 kilometara na sat. I dok jedni euforično pozdravljaju procese ubrzanja, druge ti procesi čine bolesnim. Još 1900. je bilo reči o "nervoznom razdoblju", a danas se govori o "burnout sindromu". Gotovo svi imaju osećaj da nemaju dovoljno vremena. Naš komercijalizovani svet i za takve probleme ima odgovor: umirujuća i sredstva za spavanje. Knjige sa savetima o boljem organizovanju vremena se odlično prodaju, kao i energetski napici.

Autorke: Zilke Bartlik / Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednica: Ivana Ivanović