U stečaj zbog bolesti

Hana i Madlen Riter su bliznakinje. One sa svojim roditeljima žive u jednom gradiću na jugu Pensilvanije. Tamo sve izgleda idilično, ali izgled vara. Ono što su ove dve 14-godišnje devojčice doživele proteklih godina, dovoljno je za dva života. Kada su imale četiri godine, obe su obolele od leukemije. Osam meseci su se u bolnici borile protiv kancera, dok se nije pojavio jedan davalac matičnih ćelija iz Nemačke. To za njih još nije značilo ozdravljenje. „Naravno da se terapija ne završava kada se napusti bolnica. I van bolnice morate da se bavite bolešću“, kaže njihova majka Stejsi.

Hemoterapija i zračenja negativno su uticali na rast devojčica. Do danas su ostale upućene na skupe lekove. One u američkom zdravstvenom sistemu važe kao pacijentkinje visokog rizika. Ljudi koji su bolovali od nekih bolesti nisu rado viđeni kao klijenti društava za zdravstveno osiguranje.

Bez podrške države

Zdravstvena reforma predsednika Baraka Obame zabranjuje diskriminaciju dece koja su bila bolesna. Ako najviši sud proglasi ovaj zakon protivustavnim, za sestre Riter bi to moglo biti kobno.

„Ima društava za zdravstveno osiguranje koja osiguravaju i pacijente koji su već obolevali. Ali, za to uzimaju mesečne iznose kakve ljudi nisu u stanju da plate. Govorim o hiljadama dolara“, objašnjava Stejsi Riter.

I zdravstveno osiguravajuće društvo porodice Riter tražilo je veoma visoke mesečne iznose i posebne doplate. Dok su se bliznakinje borile protiv raka, nije bilo podrške države. Njihova porodica je pola godine provela jedva sastavljajući kraj sa krajem. „Najpre potrošite ušteđevinu i unovčite sve što možete, na primer, akcije. I kada Vam više ništa drugo ne preostane, jedini izlaz je privatni stečaj“, objašnjava majka.

Podeljena Amerika

Otkako su joj kćerke obolele, Stejsi Riter se aktivno zalaže za humaniji zdravstveni sistem. Hana i Madlen su prisutne kada one drži govore ili objašnjava svoje akcije. Ali, velike su rezerve prema Obaminoj reformi. Malo manje od polovine stanovnika SAD je protiv zakona koji predviđa obavezno zdravstveno osiguranje za sve Amerikance. Oni odbacuju i princip solidarnosti koji je nametnula država, prema kome zdravi plaćaju za bolesne. Pri tome su i bolnice već i sada često primorane da u hitnim slučajevima primaju i ljude koji nemaju zdravstveno osiguranje.

Novi zakon bi mogao da zdravstveni sistem učini i jevtinijim. Jer, on od osiguravajućih društava traži i da tačno navode kuda ide novac. 85 odsto mesečnih doprinosa bi trebalo da se iskoriste za plaćanje terapije a ne za administraciju ili plate menadžera.

Autori: Antje Binder, Vašington / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković