1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U Srbiji postoje zakoni, ali ne i politička volja

U Srbiji postoje pomaci u oblasti poštovanja ljudskih prava, ali ti koraci nisu dovoljno efikasni, poručili su iz Amnesti internešnala (AI). U Srbiji se usvajaju zakoni, ali se oni često ne sprovode u praksi.

default

AI juče (28.5.) objavio izveštaj o stanju ljudskih prava 2009.

Pomaka u oblasti poštovanja ljudskih prava u Srbiji ima, ali oni često nisu dovoljno efikasni niti ravnomerno prisutni na celoj teritoriji zemlje. Iako je zakonodavstvo uradilo mnogo toga - nedavno je usvojen i Zakon o zabrani diskriminacije, Srbiji često nedostaju sredstva, ali i politička volja da se ti zakoni sprovedu u delo, izjavila je za Dojče vele Šoan Džons, istraživač Amnesti internešnala (AI) zadužena za Srbiju:

„Još ne postoji onaj nivo političke podrške koji bi mi voleli da vidimo kod vlasti u Srbiji, kada je u pitanju ispunjavanje i zaštita ljudskih prava. Postoje mere koje su na tom polju preduzete, ali izostaju adekvatni rezultati.“

Kao primer, Džons navodi da su vlasti Srbije usvojile neke mere radi rešavanja problema romske populacije u zemlji - kao recimo problem stanovanja, međutim te mere nisu i uspešno sprovedene.

Specijalni sud može još bolje

Beogradu je u najnovijem izveštaju AI odato priznanje za napredak u saradnji sa Haškim tribunalom. Međutim, iako Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu pravi značajne pomake u procesuiranju kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom ratova na Kosovu, u BiH i Hrvatskoj, taj proces je, prema rečima Šoan Džons, i dalje veoma spor.

Kosovo veoma problematično

Kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava na Kosovu, iz AI poručuju da je situacija tamo veoma problematična. Vidljiv je nedostatak sposobnosti da se uhvati u koštac kako sa ratnim zločinima tako i sa međuetničkim zločinima. Iako je evropska misija EULEX krajem prošle godine preuzela odgovornost za istražne i sudske radnje, i dalje je vidljiv rezultat desetogodišnje neaktivnosti UNMIK-a kažu u AI. Tako je ostalo još otvorenih 1560 slučajeva ratnih zločina, a 1918 ljudi sa Kosova se i dalje vodi kao nestalo. Za takvu situaciju na Kosovu nije kriv samo UNMIK, već i kosovske institucije, objašnjava Džons:

„Rešavanje tih slučajeva zahteva i političku volju članova kosovskih vlasti koji su nekada i sami bili povezani sa OVK. Sada upravo oni moraju da preuzmu odgovornost za rešavanje ratnih zločina.“

Ljudska prava deo evrointegracija

Pod uticajem evrointegracionih procesa na vlastima u Srbiji je pritisak da usvoje i sprovedu u delo zakone koji su u skladu sa međunarodnim standardima u oblasti poštovanja ljudskih prava. Zakoni se za sada u Srbiji i usvajaju, ali se ne primenjuju u onoj meri koja bi garantovala poštovanje ljudskih prava. Marek Marčinski iz AI zaključuje:

„Većina zemalja bivše Jugoslavije nalazi se u procesu evrointegracija i to je pozitivno. Usvajanjem standarda koji pretpostavljaju kandidaturu za članstvo u EU, ove zemlje moraju da urade više po pitanju poštovanja ljudskih prava. Mi bismo želeli da, kroz procese evrointegracija, EU nadzire i progres u oblasti poštovanja ljudskih prava u zemljama Zapadnog Balkana.“

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 29.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hzmw
  • Datum 29.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hzmw