U solarnom automobilu oko sveta

Iako sunce nemilosrdno prži, obećana probna vožnja u automobilu na solarni pogon neće se održati. Jer baš sada je akumulator prazan, objašnjava Matijas Drosel, student elektrotehnike na Univerzitetu u Bohumu. Poslednjih nekoliko dana je jednostavno bilo premalo sunca, a tokom puta kroz Belgiju bilo je jako loše vreme.

Sada Drosel i ostatak desetočlanog tima moraju iskoristiti ovaj sunčani dan. Skinuli su solarne panele s automobila i okrenuli ih prema suncu, kako bi pod optimalnim uglom pohranili što više energije. Drosel kontroliše punjenje na svom laptopu i projenjuje da će akumulator biti pun za neka četiri sata. Umesto probne vožnje, sada nam jedino preostaje probno sedenje u modelu SolarWorld GT.

Zabranjeno varanje

Solarni automobil proizveo je tim sa Univerziteta u Bohumu i to uz podršku, kao što i samo ime modela kaže, preduzeća Solarworld. Ovo bi vozilo trebalo da obiđe ceo svet koristeći isključivo energiju sunca. Za put od Australije preko SAD, Evrope i Azije pa ponovo do Australije predviđeno je godinu dana. Pri tome je strogo zabranjeno korišćenje električne energije iz utičnice, naglašava student Jago Elbreht: „Želimo da pokažemo da je moguće obići svet koristeći samo energiju sunca. A ako sunce ne sija, onda ostajemo dva, tri dana na istom mestu i čekamo.“

U podne je sunce obično dovoljno jako za vožnju brzinom od 50 kilometara na sat, ali ujutro i predveče motor mora povući dodatnu energiju iz akumulatora smeštenog u prtljažniku. Isto važi i ako vozač želi da poveća brzinu. Zato studenti putuju svetom uglavnom brzinom od 50 na sat. „Najbrže što smo vozili bilo je 110 km/h. Mislim da je to bilo na Novom Zelandu. I to nizbrdo“, priča Elbreht.

Sećanje na lunapark

Na putu oko sveta solarni automobil prate dva vozila na benzinski pogon. U njima se vozi tim Univerziteta u Bohumu i prtljag. Studenti voze SolarWorld GT naizmenično, moraju da se brinu da sve funkcioniše te povremeno obaviti i manje popravke. „Ja sam za učešće u ovom projektu uzeo dva semestra slobodno“, kaže Elbreht i oduševljeno objašnjava: „Mislio sam: više nikada nećeš imati priliku da putuješ oko sveta i to u jednom solarnom automobilu. To je jednostavno fantastično!“

Ko prvi put sedne za upravljač solarnog automobila, odmah se priseti kruženja u autićima u lunaparku. Upravljač je malen, a i dva jedina sedišta su prilično neudobna. Sedi se nisko kao u sportskom automobilu. Amortizeri nisu kvalitetni, pa se, kako kaže Elbreht, „osjeti svaka rupa na putu“. U vozilu nema mnogo mesta. A kada je sunčano, putnici počinju da se znoje već nakon nekoliko minuta. Klima uređaja, naravno, nema, budući da bi on bio pretežak i trošio previše energije. Nema ni grejanja. U brdima u Arizoni vozači su se morali dobro obući.

Kroz Aziju do Australije

Nakon četiri sata akumulator je pun. Elbreht, Drosel i ostatak tima ponovo su pričvrstili solarne panele na automobil. Probna vožnja na mestu suvozača može početi. Pre nego što je krenuo, vozač je stavio kacigu. Na nju je pričvršćen uređaj preko kojeg može kontaktirati s kolegama u pratećim vozilima. On okreće ključ i elektromotor počinje tiho da brunda – potpuno drugačije nego kod motora s unutrašnjim sagorevanjem. Tek kada vozač da gas i krene, motor počinje da proizvodi glasnije zvukove. Za neupućene zvuči kao da nešto s motorom nije u redu, ali vozač je očito zadovoljan i objašnjava da će zvuk postati tiši kada vozilo dostigne brzinu od 15 kilometara na sat.

Na žalost, probna vožnja je prebrzo gotova – već na sledećem ćošku. Odavde SolarWorld GT nastavlja dalje prema Duizburgu, a potom kroz Aziju nazad do Australije.

Autori: Brigite Osterat / Andrea Jung-Grim
Odg. urednik: Nemanja Rujević