1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

U Sibiru ima dovoljno mesta za mamute

Da li će tundrom jednog dana ponovo tutnjati mamuti? Paleogenetičar Stefan Šuster smatra da je moguće „vaskrsnuti“ džina iz ledenog doba. U intervjuu za Špigel onlajn Šuster objašnjava kada i kako bi to bilo moguće.

default

Mamut - za sada još samo kao model

Čini se da ljudi i mamuti imaju dugu zajedničku istoriju?

Mislim da svi ljudi severne hemisfere imaju nekakvu vrstu povezanosti sa mamutima. Čak i deca poznaju mamute zahvaljujući stripovima i filmovima. Oni su do danas ostali deo naše istorije.

Za ljude u ledenom dobu mamut je bio ono što je danas za nas krava – koristili su njegove kosti, kožu i krzno i meso.

Mamut kao model

Šta je kod mamuta tako interesantno što je dovelo do toga da se radi na dešifrovanju njegovog naslednog koda?

Ne radimo iz ljubavi prema naslednom kodu mamuta. Zbog toga što je u permafrostu sačuvano mnoštvo mumija mamuta na raspolaganju je dovoljno uzoraka za istraživanja, tako da je on mostao neka vrsta model-životinje. Do sada je dešifrovano oko 70 procenata genoma. Radimo i dalje i nastojimo da dešifrujemo genom mamuta u skladu sa standardima koji važe za današnje sisare.

Šta ste do sada otkrili?

Postoji zanimljiva paralela sa ljudima. Pre šest do sedam miliona godina počeo je kod majmuna proces koji je doveo do čoveka. U to vreme slonovi su se podelili na afričke i indijske i mamute. Mamut je, dakle, moderan slon kao i ostali. Jedino je bio baksuz, pa je izumro pre nego što je to dočekao.

Tri izumiranja mamuta

Postoji teza da je čovek istrebio mamute.

Genetički različite populacije mamuta izumrle su tri puta na različitim mestima – prvo pre 45 hiljada godina u Sibiru. U to vreme tamo nije bilo ljudi. Drugo veliko izumiranje bilo je pre desetak hiljada godina u Evropi. Nije razjašnjeno da li je čovek bio kriv. Najzad, pre tri i po hiljade godina ostrvu Wrangel u Severnom moru izumrli su oko dva metra visoki patuljasti mamuti. Postoje sumnje da je tome doprineo čovek.

Istraživač gena Džordž Čerč sa Medicinskog fakulteta Harvard kaže da bi mogao da klonira mamuta. Verujete li u to?

Ne verujem da bi to mogao da učini danas. Ali kloniranje neke izumrle vrste biće uskoro moguće. Prvi pred-pokušaji već su uspeli u slučaju divokoze ibis u Španiji. Tamo je sačuvano tkivo poslužilo za kloniranje embriona. Ali, to je tek prvi korak – klonirati mamuta mnogo je komplikovanije.

Zbog čega?

BdT Mammut Fund in Serbien

Dovoljno materijala za proučavanje: Ostaci mamuta pronađeni u Sibiru.

Ne postoji potpuno sačuvan ćelijski materijal. Prvo bi trebalo genom slona pretvoriti u genom mamuta. To je moguće na osnovu podataka kojima raspolažemo. Međutim, tehnički još nismo u stanju da napravimo tako veliki broj promena. Ali, samo je pitanje vremena kada će to biti moguće.

Genetika i etika

Čak i kada bi tehnički bilo moguće - da li bi tako nešto bilo ispravno?

Verovatno će biti etičkih rezervi, ali u slučaju mamuta smatram da nema nikakvih problema. Pre svega, oni ne predstavljaju nikakvu opasnost, to su životinje koje je moguće kotrolisati. Ekološka niša koja je bila prebivalište mamuta do danas je ostala nenaseljena. U Sibiru ima mnogo mesta. Ruska vlada napravila je na velikom prostoru paleopark sa biljkama iz ledenog doba. To bi bila prava sredina za mamute.

Ali neandertalce nećete vratiti među nas?

Argument Džordža Čerča u ovom slučaju glasi: ako smo zaista odgovorni zbog toga što su neandertalci izumrli, sada nam se pruža veličanstvena prilika da to popravimo. Da budemo ozbiljni: smatram da u ovom slučaju preovlađuju etičke rezerve. U krajnjem slučaju, bilo bi potrebno genom čoveka pretvoriti u genom neandertalca.

Da li bi bilo moguće „nenadertalizovati“ šimpanzu?

Da, to je već predloženo, ali i to je krajnje problematično. Kada budemo tehnički u stanju da „vaskrsnemo“ mamuta uz pomoć iste tehnike biće moguće nečuvene stvari – na primer, stvaranje ljudsko-majmunskog hibrida. Vaskrsli mamut tu je najmanji problem.sol/nb/zbs

  • Datum 16.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JC8U
  • Datum 16.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JC8U