„U SAD se radikalizuju pojedinci“

DW: Da li masakr u Orlandu predstavlja novu, individualnu formu terorističkih napada?

Dejvid H. Šenzer: Ne. U SAD se radikalizuju pojedinci. Oni ne dobijaju instrukcije i nisu povezani sa nekom terorističkom grupom, ali takve grupe ih inspirišu da primene nasilje na svoju ruku. Za to ima više primera – tako je jedan pripadnik američke armije u američkoj vojnoj bazi Fort Hud 5. novembra 2009. ubio 13 ljudi.

Da li su ti napadi američki fenomen?

U SAD stvari stoje drukčije nego na Bliskom istoku ili u Evropi. Ovde nema terorističke infrastrukture sa velikim brojem ljudi u gradovima, sa kojima potencijalni atentatori mogu da formiraju ćelije ili planiraju napade. Osim toga, organi bezbednosti su jaki i rade tako efikasno da su u stanju da otkriju veću terorističku grupu zbog njene interne komunikacije. Zbog toga se ovi individualni teroristički napadi dešavaju u SAD, a ne drugde.

Ako ti napadi nisu novi, otkada postoje u takvoj formi?

Bavimo se tom temom bar deceniju. U bombaškim napadima za vreme Bostonskog maratona u aprilu 2013, oba počinioca radila su na svoju ruku – nisu dobila instrukcije od neke terorističke grupe. To važi i za napad u San Bernardinu (od 2. decembra 2015). Od 2010. je uhapšeno oko 270 osoba i gotovo niko od njih nije bio povezan sa terorizmom. To su u gotovo svim slučajevima bili radikalizovani pojedinci koji su bili nezadovoljni svojim životom pa su se uhvatili za jednu ideologiju. Većina njih je uhaprešan pre izvođenja napada. Ali, ni organi bezbednosti ne mogu da budu savršeni – ovaj slučaj im je promakao kroz „sito“.

Da li je pooštravanje zakona o oružju moglo doprineti smanjivanju broja tih individualnih atentata?

Kontrola oružja je u SAD vrlo kontroverzna tema. Mnogi kažu da bismo, kada bi prodaja oružja bila bolje kontrolisana, imali i bolju prevenciju terorističkih napada. Ne verujem u tu argumentaciju. Ipak, jasno je da je atentatora u dva slučaja ispitala FBI. Dakle, bio je pod sumnjom. Kada je kupio oružje, to je moralo da alarmira organe bezbednosti i FBI je morala i drugi put da ga ispita. Da su videli da je imao veze sa terorizmom, činjenica da je nabavio oružje bi bila jasan signal da priprema novo krivično delo.

Šta je Vaše objašnjenje za to da je u SAD i pored takve predistorije moguće kupiti oružje?

Prema američkom pravu, svako ima pravo da nabavi oružje ako nije pravosnažno osuđivan. Pošto atentator pre toga nije počinio krivično delo, FBI je zaključila istragu. U Kongresu postoje inicijative da se zakon promeni. Na primer, postoji lista zabrane letova za potencijalne osumnjičene. Mnogi ljudi sa te liste nisu počinili krivično delo. Ali, nalaze se pod sumnjom i ne smeju da uđu u avion, a ako to žele da učine moraju biti posebno ispitani. Ja sam u svakom slučaju za to da svako ko je učinio dovoljno da se nađe na listi nepoželjnih avionskih putnika i prilikom kupovine oružja bude posebno ispitan.

Za nekoliko nedelja u Brazilu počinju Olimpijske igre. Postoji li na planu bezbednosti lekcija koja proizilazi iz napada u Orlandu?

Terorizam je na međunarodnoj agendi od užasnih napada na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu. Međunarodna zajednica je otada mnogo naučila i poboljšala svoje mere bezbednosti. Ono što me brine jesu takozvani meki ciljevi kao što su klubovi ili gradska šetališta, mesta na kojima se hiljade ljudi okupljaju zbog slavlja. Mi ne želimo da menjamo te navike, jer bismo u suprotnom izgubili deo naše ljudskosti. Ali, organi bezbednosti moraju da dobro razmisle o tome kako da se izbore sa rizicima takvih manifestacija.

Što je više prava i sloboda, sve je veći – kako izgleda – i otpor koji im se pruža. Jesmo li stigli do tačke gde slobode koje uživaju ljudi u takozvanom zapadnom svetu smetaju sve većem broju ljudi?

Ne verujem. Uvek postoji manjina koja pruža otpor, ali većina uspeva da se izbori sa tim. Manjina, koja ne prihvata ta prava, na kraju se nalazi na obodu društva. Pitanje je kako te ljude možemo da ubedimo da problem razlika u mišljenjima rešavaju demokratski a ne nasiljem. Moramo se baviti prevencijom terorizma i političkog nasilja. To je veoma veliki izazov, ali društvo mora da iskoristi svoju hrabrost i resurse kako bi se pozabavilo tim problemom.

Dejvid H. Šenzer je direktor Trijangl centra za terorizam i nacionalnu bezbednost u školi za javnu politiku Djuk Sendorf pri univerzitetu u Derhamu.