U Rumuniji sve manje lekara

U okružnoj bolnici u malom rumunskom gradu koji je pretežno naseljen mađarskom manjinom, specijalista za uho grlo i nos, Ištvan Fodor, pregleda dete koje ne čuje na jedno uvo. Devet je sati ujutru, doktor je u ambulanti još od sedam. Ordinacija radi do 18 sati. Nakon toga doktor Fodor kreće u kućne posete. Za njega je to uobičajen radni dan.

„U mojoj oblasti medicine, otorinolaringologiji, postoje samo tri lekara u gradu. To skoro da odgovara postojećim normama. Mi smo zaduženi za lečenje 100.000 stanovnika iz grada i okruženja. Veoma je teško. Naše radno vreme je veoma drugo. I, ako je jedan od nas bolestan, onda druga dvojica moraju neprekidno da rade.“

Rumuniji nedostaje medicinsko osoblje, naročito lekari

U pojedinim oblastima ponekad uopšte i nema specijalista za određene bolesti. Već godinama se ova zemlja muči sa problemom nedostatka medicinskog osoblja. U međuvremenu je problem postao toliko veliki da Ministarstvo zdravlja u Bukureštu razmatra mogućnost da uveze „kineske lekare“.

Nedostatak personala ne čudi: korupcija, nezadovoljavajuća infrastruktura i oprema, zatim loše plate. To su razlozi zbog kojih je veliki broj mladih lekara napustio zemlju. Oni su otišli u inostranstvo, najveći broj u Nemačku. Da bi se zaustavio odliv stručnog medicinskog kadra, Ministarstvo zdravlja podiglo je u leto prošle godine plate lekara za 50 odsto. Međutim, ta mera nije privukla ni jednog lekara da se vrati u Rumuniju, kaže Ištvan Fodor.

„Ja sam 1990. završio studije. Oko 60 odsto ljudi iz moje generacije je otišlo iz Rumunije. U Mađarsku, i dalje na zapad.“

Kampanje Ministarstva nisu urodile plodom, šta dalje?

Prilike u Rumuniji su trenutno takve da pacijenti moraju da putuju i preko 150 kilometara kako bi došli do odgovarajućeg specijaliste. Naročito je alarmantna situacija na onkološkim odeljenjima. Ponekad je teško napraviti i odgovarajuće rentgenske snimke. Malo je i lekara za plućne bolesti.

Za sada se veoma mali broj lekara vratio u domovinu. Da li su nadležni organi u stanju da dodatno animiraju visokoobrazovanu dijasporu na povratak u domovinu, pokazaće vreme. Ali njega je, naročito za bolesnike sa teškim obolenjima, sve manje.