1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U Rostoku je gorela pravna država

Pre 20 godina u Rostoku je zabeleženo najgore nasilje protiv stranaca u nemačkoj postratnoj istoriji. Nekoliko dana je tada rulja građana i desnih radikala besnela je protiv azilanata i drugih stranaca…

Rulja je okupirala naselje Lihtenhagen u Rostoku. Uzvikuju parole protiv stranaca, bacaju kamenje, lete eksplozivna sredstva prema prozorima stanova. Zgrada, koja je zbog slike na njenom zidu nazvana „kuća suncokreta“, ubrzo je u plamenu. Vatra se širi sprat po sprat, kroz zgradu koja je u to vreme bila centralno prihvatilište za azilante u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija. Te slike su u avgustu 1992. obišle svet.

Potražioci azila, uglavnom iz Rumunije, beže iz „kuće suncokreta“

Potražioci azila, uglavnom iz Rumunije, beže iz „kuće suncokreta“

Začudo, niko nije bio povređen. Svetina besnela pred azilantskim domom dva dana i dve noći, pre nego što je politika reagovala i azilante autobusima odvezla na sigurno. Tada, kao i danas, postavlja se pitanje: kako je moglo do toga da dođe? Za profesora Haju Funke, koji istražuje pojave rasizma na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, to nasilje je bilo rezultat niza propusta. „Ono odlučujuće, po mom mišljenju, bilo je to što su grad, pokrajina i delom država dopustili eskalaciju nasilja u Lihtenhagenu. Ništa odgovarajuće nije preduzeto. Nedostajala je, dakle, politička volja da se eskalacija nasilja suzbije i u tom pogledu, to je bio pokušaj pogroma uz dopuštenje vlasti“, kritikuje Funke.

Haotične policijske akcije - ko snosi odgovornost?

Političko suočavanje s tim događajima teklo je sporo: 44 počinioca osuđeno je na zatvorske kazne do tri godine. Gradonačelnik Rotocka i ministar unutrašnjih poslova pokrajine podneli su ostavke. Do danas je ostalo nejasno ko snosi odgovornost za haotične akcije policijske, jer prava hajka na azilante započela je tek kad su se povukle policijske jedinice, koje su bile zadužene za zaštitu stanara, bez da su ih zamenili drugi policajci.

Prilikom rasističkih ispada uvek su tu i desni ekstremisti

Prilikom rasističkih ispada uvek su tu i desni ekstremisti

Vijetnamac Thin Do, koji je tada bio u napadnutoj zgradi, deset godina nakon toga događaja uveren je da je grad Rostok izvukao pouku: „Ne verujem da će se u Rostoku ponoviti nešto takvo, jer su opština Rostok i policija grada nakon događaja u Lihtenhagenu postali oprezniji.“

Rasizam iz podzemlja

Međutim, od događaja u Rostoku, rasizam i mržnja prema strancima poprimili su nove oblike: umesto masovnih okupljanja, desni ekstremisti sada deluju iz podzemlja, kaže Hajo Funke. Najnoviji primer za to jeste neonacistička ćelija iz Cvikaua, koja je godinama iz podzemlja ubijala migrante. Pored toga, rasizam se danas često i prećutkuje, kaže Funke: „Postoje, naravno, oblici institucionalnog rasizma, pred kojim policajci zatvaraju oči, gde gradonačelnici ne vide ono što bi trebalo da vide i gde mediji govore da to nije toliko strašno i da radije ne bi trebalo da se o tome priča.“

Policajci smenjeni, a da im nije došla zamena - ko je odgovoran?

Policajci smenjeni, a da im nije došla zamena - ko je odgovoran?

Zato se pojedini političari, u borbi protiv očiglednog i prikrivenog rasizma i mržnje prema strancima, sve više oslanjaju na civilno društvo i svest većine građana, koji su sve aktivniji u borbi protiv neonacista.

Sećanje na nasilje protiv stranaca u Rostoku od pre 20 godina, živim želi da održi i nemački predsednik Joahim Gauk. On je nekada u Rostoku radio kao pastor. On će u nedelju (26.8.) pred „kućom suncokreta“ održati govor, koji bi trebalo da bude njegov doprinos tome da 20 godina nakon nasilja u naselju Lihtenhagen svet obiđu i druge, nenasilne slike.

Autori: Rihard Fuhs / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković