1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U potrazi za umetničkim delima koja su oduzeli nacisti

Umetnička dela Jevreja koja su nacisti u Nemačkoj oduzeli još se traže. To što je jedan naslednik sliku koja mu je nedavno vraćena prodao, neki su odmah proglasili za pohlepu, bez reči pohlepi onih koji su je oduzeli.

Slika Scena sa berlinske ulice Ernsta Ludviga Kirhnera vraćena 2006. pa prodata za 34,1 milion dolara

Slika "Scena sa berlinske ulice" vraćena 2006, pa prodata za 34,1 milion dolara

Tema koja i posle 60 godina veoma zanima ne samo kulturnu javnost u Nemačkoj i ne samo u Nemačkoj jeste pljačka i restitucija kulturnih dobara koja su za vreme Drugog svetskog rata oduzeta Jevrejima. Najnoviji primer predstavlja slika „Scena sa berlinske ulice“ koju je 1913. godine naslikao Ernst Ludvig Kirhner.

U avgustu 2006. godine slika vraćena je nasledniku nekadašnjeg jevrejskog vlasnika koji je 8. novembra na aukciji u kući Kristi u Njujorku sliku prodao za 34,1 milion dolara.

Vlasnici u koncentracionim logorima, umetnička dela u kolekcijama nacista

Vlasnici u koncentracionim logorima, umetnička dela u kolekcijama nacista

Protivnici vraćanja te slike odmah su se pobunili i rekli da takve akcije unose nemir u postojeće pravne odnose. Pomenuta je i navodna pohlepa vlasnika. O pohlepi onih koji su imovinu oduzeli i onih koji su je kupovali nije bilo reči.

Kako bi pridoneo objektivnom viđenju te, uvek žive debate, Jevrejski muzej u Berlinu priredio je izložbu „Pljačka i restitucija kulturnih dobara u jevrejskom vlasništvu od 1933. godine do danas“.

Takmičenje u krađi

Za vreme Nacionalsocijalizma u Nemačkoj i okupiranim oblastima Evrope, pokraden je veliki broj umetničkih dela, slika, skulptura, ali i srebra, celokupnih biblioteka, vrednih arhiva, nameštaja i muzičkih instrumenata. Objašnjavajući da Jevreji nisu u stanju da se staraju o kulturnom dobrima i da nisu ravnopravni nosioci nemačke kulture, nacionalsocijalisti su besprizornu pljačku ideološki argumentovali.

Nacisti su Jevrejima pre rata zabranili da poseduju bilo kakve umetničke predmete. Oni koji su ih već posedovali, morali su da ih prodaju. Za vreme holokausta jevrejsku imovinu zaplenili su nacisti.

„Nacistički zločinci su bili veliki pljačkaši. Ne samo da su mislili da mogu da pljačkaju nedužne ljude nego su se čak nadmetali ko bolje krade“, kaže direktor Jevrejskog muzeja u Berlinu, Mihael Blumental.

Kako su falsifikovana dokumenta o vlasništvu?

Jevrejski muzej u Berlinu

Jevrejski muzej u Berlinu

U Berlinskom muzeju izloženo je 15 umetničkih dela i dokumenata koja detaljno objašnjavaju kada su dela oduzeta, kako su prodavana pod prisilom, u čijem posedu su bila i kada i kako su vraćena jevrejskim vlasnicima.

Kustosi Jevrejskog muzeja izložbu su osmislili vrlo precizno. Na zidu se projektuju tekstovi iz istorije nacionalsocijalizma, restitucije, a istovremeno se prikazuju i falsifikovani dokumenti i fotografije, kako bi posetioci lakše i jasnije pratili istoriju umetničkih dela.

„To su biografije izloženih objekata. Pojedina dela prikazana su u originalu, a istoriju oduzimanja, menjanja vlasnika i ponovnog vraćanja pokazujemo pored umetničkih dela“, objašnjava autorka postavke Inka Berc.

Kupio sopstveno nasledstvo

Godine 1923. Lov Korint naslikao je portret svog jevrejskog suseda Valtera Zilberštajna i na slici napisao posvetu „Gospodinu Zilberštajnu za uspomenu“. Posle smrti vlasnika, njegova udovica deportovana je u logor, a slika je mračnim putevima došla da kolekcije nekadašnjeg člana Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije Konrada Debekea koji je posvetu uklonio.

Godine 1950, direktor pokrajinskog muzeja Donje Saksonije hteo je da izloži portret, ali je Debeke to osorno odbio jer bi „tamo neki gospodin Zilberštajn moga da traži da mu se slika vrati“. Direktor muzeja je bio „uviđavan“ i tek 50 godina kasnije slika se ponovo pojavila na tržištu i igrom slučaja utvrđeno je njeno poreklo. Pošto prisilna prodaja u vreme nacista nije mogla sa sigurnošću da se dokaže, unuk čoveka na slici kupio je sliku i ona je sada izložena u Jevrejskom muzeju.

Jevrejski muzej u Frankfurtu na Majni

Jevrejski muzej u Frankfurtu na Majni

„Vrlo nerado i polako su osobe i institucije ispunjavale zakonske obaveze povraćaja i obeštećenja jevrejske imovine“, kaže direktor Jevrejskog muzeja u Frankfurtu na Majni Rafael Gros.

Time može da se objasni i činjenica da mnoga oteta dela nisu vraćena. Pri tom postoji neverovatno veliki broj objekata koji, i pored uredne katalogizacije, ne mogu tačno da se identifikuju. Direktor Jevrejskog muzeja u Berlinu Mihael Blumental optužio je nemačke kolekcionare, prodavce umetničkih dela i muzeje da su profitirali od jevrejskih umetnina jer su ih kupovali po niskim cenama. Blumental je rekao da je razočaran činjenicom da pravi naslednici nemaju legitimno pravo na povraćaj imovine. Na otvaranju izložbe nemački ministar kulture Bernd Nojman izjavio je da očekuje fer i pošten povraćaj umetničkih dela koje su opljačkali nacisti naglasivši da je Nemačka i posle 60 godina odgovorna za restituciju.

  • Datum 28.09.2008
  • Autor Silke Bartlik
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FQMg
  • Datum 28.09.2008
  • Autor Silke Bartlik
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FQMg