1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U Piranskom zalivu za sada mirno more

Stanovnici Piranskog zaliva za sebe kažu da su strpljivi i miroljubivi. Plaše se ipak da bi višemesečna svađa oko granice na moru mogla da probudi i zle duhove prošlosti.

default

Slovenačka strana ne razume brige hrvatskih ribara oko morske granice - "u zalivu nema ribe"

Zabrinutost hrvatskih ribara lako je objasniti, kaže Moreno Ošić, ribar iz Savurdije, prvog mesta sa hrvatske strane granice u Piranskom zalivu. Pogledajte samo onog rekreativca, kaže Moreno i pokazuje na ribara sa štapom u ruci, koji sedeći na keju baca udicu u more u pravcu Slovenije. Ako bi se prihvatio slovenački predlog za podelu Piranskog zaliva, on bi sada sedeo u Hrvatskoj, a njegov mamac plutao bi, manje-više, u slovenačkom moru. I sad mi recite, ima li tu ikakve logike, pita se Moreno Ošić: „Meni bi bilo logično pola-pola. Svi do sada su podelili pola-pola, ne vidim razloga zašto bi bilo drugačije. A čujte, vidim razlog, da dobiju više mora, jedino to".

Moreno Osic Bosnien Bucht von Piran

Moreno Ošić za rešenje pola-pola

Moreno Ošić treća je generacija ribara u svojoj porodici, i plaši se da bi sada, poput mornara u onoj popularnoj pesmi, šali se, mogao imati „izuzetan peh“. Pomeranje morske granice ka hrvatskoj obali za njega bi značilo da bi u hrvatski ribolovni pojas mogao isploviti tek znatno južnije, u Umagu, što bi, jasno je, značilo dodatne troškove. „Pa umesto da mrežu bacimo nakon pet minuta, morali bi voziti pola sata“, objašnjava Moreno, „pola sata tamo, pola sata ovamo i to je odmah trošak više. Benzin, vreme; u godinu dana to se odmah vidi. Osim toga, tu imate kvalitetniju ribu koje dole niže nema!“

Moreno Ošić na kraju ipak kaže kako bi ipak bilo najvažnije da se spor završi što pre i bilo kako; ovo što se sada dešava, dodaje, stvara samo mržnju među ljudima.

"Hrvatsko-slovenačka bračna zajednica"

Robert und Madalena Andrea Ladisic Bosnien Stein des Anstoßes zwischen Slovenien und Kroatien

Porodica Ladišić: Meštani žele mir

Sličnog su mišljenja i Robert i Madalena de Andrea Ladišić. Odnosi u njihovoj hrvatsko-slovenačkoj bračnoj zajednici već su dugi niz godina primer tolerancije i mirnog suživota, šale se, što se za odnose između lokalnog stanovništva sve do nedavno baš i nije moglo reći. Spor oko granice, plaše se Madalena i Robert, mogao bi probuditi zle duhove prošlosti. „Pre je bilo tako da kad čuješ da je Slovenac, odmah to nije čovek nego je Slovenac. Kao što je na žalost bilo i sa Srbima. Sad više nije tako, sad je to čovek, pa nema veze što je Slovenac, prvo je čovek, pa sve ostalo. Taj spor je samo jedan deo cele te priče. Glupo je, smešno, to je očigledno stvar politike, jer mislim da mi koji ovde živimo želimo mir.“

Rešenje za obe strane

Prvi vinograd i prva barka sa slovenačke strane granice pripadaju Mirku Blažu. On kaže kako brige hrvatskih ribara zapravo ne razume. „Ovde ribe nema“, kaže Mirko „riba je dole u Dalmaciji ili na otvorenom moru. Ovde do pet milja od obale ribe nema.“

Njegov komšija Marko Škrabec, preduzetnik koji uživa u nedeljnom suncu i koji u Hrvatskoj ima dosta „jako važnih poslovnih partnera“, smatra kako rešenjem moraju biti zadovoljene obe strane, i da bi zapravo bilo najvažnije da se spor reši što pre. „Slušajte, meni su najvažniji poslovni partneri Hrvati, ja i inače volim Hrvatsku, i svaki dan kad se čujem sa mojim partnerima moramo reći koju i o ovom sporu, vi Janzei ćete nama, mi ćemo vama, malo “morgen” i tako dalje. U redu, mi jesmo i ostajemo prijatelji, ali opet, mislim da to nije dobro i da što pre treba da prevaziđemo te političke igre“, kaže Marko Škrabec.

Političari ne mogu bez kavge

Nesto kasnije on će svratiti i do obližnjeg restorana „Ribič“, gde se putnici dočekuju sa čašom domaćeg vina i gde obavezno moraju probati paštu sa domaćim račićima. „Za Janeze pričaju da su škrti“, šali se konobar Ivan, „a recite mi, zar ovo nije doček kao da smo kod vas u Bosni“.

„A čujte, te probleme radi politika“, kaže Ivan, „oni moraju nešto da rade, moraju da imaju neki problem i neku kavgu inače nemaju šta da rade, inače ne mogu biti političari. I onda imate i određen broj ljudi koji idu za njima i koji se time kao hrabre, hvale, uzdižu i šta ti ja znam šta još sve ne. Za nas su takvi ljudi budale!“



Autor: Emir Numanović

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović

  • Datum 13.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hp8M
  • Datum 13.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Hp8M