„U ovom poslu nema igre“

Sead Vrana, šef Odseka za neeksplodirana ubojita sredstva Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) kratko se dogovara sa svojim timom, uzimaju opremu i kreću prema Bjelašnici. Planinari su, naime, dojavili da se na lokalitetu Bijele vode, na putu prema Šabićima, ispod jednog kamena nalazi neeksplodirana minobacačka granata.

Dok deo tima obezbeđuje dolinu i puta prema selu Šabići, Vrana, zajedno s Enverom Grahićem, vođom tima za uklanjanje eksplozivnih sredstava, kroz šumu kreće ka odredištu, a uz pomoć GPS-a pokušaće da locira ubojitu napravu.

Vrana pojašnjava da je FUCZ nedavno pokrenula kampanju kojom poziva upravo planinare da obrate pažnju na mine i druga eksplozivna sredstva na koja se, i više od 20 godina nakon rata, može naići u šumama i planinama širom BiH. Akcija je, kako kaže za DW, već dala rezultate.

Granata ispod kamena

Nakon 20 minuta hoda uskom šumskom stazom tim izbija na jugoistočne obronke sarajevske olimpijske lepotice Bjelašnice. GPS ih vodi do omanjeg luga tek nekoliko metara ispod označene planinarske staze. Granata je tu, tik ispod ovećeg belog kamena. Čini se da nije čak ni zarđala. Vrana i Grahić odmah obaveštavaju ostatak tima, kao i MUP Kantona Sarajevo.

„Granata je sigurno nađena negde na ovom području i doneta ovamo. Možda ju je doneo neki čobanin, planinar, lokalni stanovnik... jer je zaista neobično pronaći granatu zakopanu pored kamena“, pojašnjava Vrana. Specijalnom opremom proverava u kakvom je stanju ubojito sredstvo. Odlučuju se da specijalnim nabojem detoniraju fitilj granate, čime neće biti detonirano njeno eksplozivno punjenje.

Oprezno, ali uhodano, rutinski, postavljaju naboj, aktiviraju ga i sklanjaju se u šumu, jer će se za nešto manje od tri minuta naboj aktivirati i detonirati fitilj granate. Manja eksplozija odjekuje podnožjem Bjelašnice. Vrana kaže da bi eksplozija samog punjenja bila znatno jača i svakako predstavljala pretnju za prirodu, životinje, ali i ljude. Napominje da je upravo ta staza popularna među planinarima, koji nisu bili ni svesni skrivene opasnosti pokraj puta.

BiH vodeća po minama u Evropi

Prema podacima Centra za uklanjanje mina u BiH, pretpostavlja se da u ovoj zemlji još uvek ima više od 80.000 neeksplodiranih mina mahom na nekadašnjim linijama razgraničenja, što BiH čini neslavnim liderom u Evropi. Pretpostavlja se da kontaminiranost minama utiče na čak 15 odsto stanovništva u BiH, a od eksplozivnih sredstava je nakon rata stradalo više od 1.700 ljudi, od čega više od 600 smrtno. Smrtno je stradao i 51 deminer.

„Ne igramo se vlastitim životom, možda ga rizikujemo. Koliko god mi voleli ovaj posao, kako god ga doživljavali, u njemu nema igre. Na terenu smo svaki dan. Dobar je osećaj izaći na teren i uraditi posao čisto, efikasno i sigurno“, kaže Vrana.

Osećaj da je opasnost uklonjena, tvrde Vrana i Grahić, jedna je od najvećih satisfakcija za deminera. „To nas i drži već više godina. Ovo je jako human posao. Velika je stvar kad nekome uklonite ručnu bombu iz podruma, uklonite granatu s planinarske staze, dečjeg igrališta... vraćate se kući ponosni“, kaže Grahić. Upravo neutralizovana granata u ruksaku je na njegovim leđima. U specijalnoj kutiji će biti preneta u Operativni centar u Azićima pored Sarajeva, i uništena. Grahić ne zna koliko je tačno eksplozivnih sredstava neutralizovao. „Pojedinac ne znači ništa. Radi se u timu, a samo prošle godine uklonili smo oko 2.680 mina, minobacačkih mina, projektila, avionskih bombi“, kaže on.

Mine iz vremena Turaka

Neretko se pronalaze mine iz Drugog, ali i Prvog svetskog rata. „Ima ih čak i iz razdoblja turske vladavine u BiH. Najstarije sredstvo koje smo pronašli je model iz 1861. godine koji je već pre početka Prvog svetskog rata bio zastareo i izbačen iz naoružanja, a radi se o artiljerijskoj granati kalibra 12 cm za austrougarski top koji je punjen spreda“, kaže Sead Vrana.

Sead Vrana u šali kaže da ne sumnja da će i penziju dočekati uklanjajući ubojita sredstva. U Federaciji BiH na otklanjanju mina radi osam timova FUCZ. Te ekipe su, kaže Vrana, u poslednjih deset godina uklonile više od 102.000 eksplozivnih sredstava, odnosno 25 do 30 dnevno.

Upozorenje kroz sport

Osim uklanjanja mina, timovi FUCZ konstantno upozoravaju javnost na opasnost od mina. Isto to, ali na drugi način, pokušava da uradi i 36-godišnji Ermin Jusufović iz Lukavca. Neposredno nakon rata nagazio je na minu u njivi iza porodične kuće. „Osetio sam kao da propadam, a onda više ništa nisam osetio“, priseća se Ermin. U eksploziji je izgubio nogu, te je teško izranjavan po leđima, rukama, zadnjem delu glave. Samo nekoliko dana posle tragedije, Erminov pet minuta stariji brat blizanac Armin u istoj njivi je naišao na poteznu minu. Srećom, prošao je samo s lakšim povredama.

Dok je ležao u bolnici, Ermin je od prijatelja, koji je takođe teško ranjen u eksploziji mine, čuo za sedeću odbojku, te se nakon lečenja okušao u sportu koji nikada nije trenirao. Ermin je danas bosanskohercegovački reprezentativac u sedećoj odbojci, gotovo zapostavljenom ponosu države, paraolimpijskim viceprvacima iz Brazila.

Ermin kaže da strahuje da se opasnost od mina zapravo povećava, budući da novi naraštaji ne znaju šta je rat, šta su eksplozije i pucnjava, pa možda nisu svesni prave opasnosti od mina. „Sport je svakako jedan od načina podizanja svesti javnosti, posebno mladih“, zaključuje Ermin.