U ovoj pekari možete kupiti ″hleb s dušom″ | Mozaik | DW | 15.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U ovoj pekari možete kupiti "hleb s dušom"

U pekari Lenep osobe sa posebnim potrebama zajednički uče kako da umese, ispeku i prodaju hleb. Profit u ovoj pekari i kafiću nije važan, važno je svakodnevno druženje i zajednički život bolesnih i zdravih osoba.

default

Pekara Doma za osobe za mentalnim poremećajem

Suzane Jakobeit pažljivo slaže salate, sendviče istovremeno goste pekare poslužuje kafom i kolačima. Rad u pekari joj, kako kaže ova 32-godišnjakinja, predstavlja veliku radost i zadovoljstvo. Poslednje tri godine Suzane živi u Domu za osobe sa mentalnim poremećajima Augusta Hart u Lenepu, četvrti zapadnonemačkog gradića Remšajda.

Naša sagovornica otvoreno priča o svojoj bolesti: "Meni je dijagnostikovan Borderlajn-sindrom, jedna vrsta poremećaja ličnosti. Uzimam lekove i srećna sam što se moja bolest ne primećuje", kaže Suzane. I kod drugih radnika-bolesnika, koji žive u obližnjem domu i rade u ovoj pekari, ne naslućuju se zdravstveni problemi. Pekara je deo ustanove, koju je osnovala Protestantska crkva. Stručno osoblje, dakle pekari, poslastičari i prodavci se na prvi pogled ne razlikuju od pacijenata. Suzane misli da to pomaže da se uklone neke predrasude prema psihički bolesnim ljudima. Ona ne radi samo u pekari, nego i u maloj mašinskoj radionici doma.

"Mi smo ovde zamenili uloge. Pacijenti su oni koji nešto daju, a gosti su oni koji primaju usluge", priča Monika Biner, specijalista za radnu terapiju i ističe kako je za pacijente ovakav pristup izuzetno važan, jer im daje osećaj samopouzdanja. Neki pacijenti su se do te mere prilagodili da su u međuvremenu ulogu učenika u pekari prepustili drugima, a preuzeli funkciju učitelja novim kolegama. Tako pacijenti druge pacijente podučavaju kako da ispeku dobar hleb.

Kao kod bake

Augusta-Hardt-Heim Hilfe für Menschen mit psychischer Erkrankung

Suzane služi goste

45-godišnji Kristijan Zojfcer izučava metodologiju obrazovanja u medicinskom sektoru. Pre toga radio je u jednoj lokalnoj pekari u kojoj se pecivo peklo na tradicionalan način. U ovom centru su aktivnosti oko stare zidane peći prerasle u pravu filozofiju. Kristijane Mersman-Pol iz uprave rehabilitacionog centra objašnjava da je peć mesto gde se nekad okupljalo čitavo selo, mesto susreta. I kao takvo ona doživljava i ovaj centar.

"Peć poput furune, odmah nas je opčinila jer se ne radi samo o količini i brzini. Naše geslo glasi: usporiti, obratiti pažnju na trenutak. Nije važan profit nego trenutak u kojem hleb izlazi iz peći", objašnjava Mersman-Pol.

Što raznovrsnija publika, to bolje

Pekara je od samog otvaranja u aprilu ove godine bila zamišljena kao projekt integracije za pacijente iz doma. Taj objekat ima funkciju mesto koje spaja rehabilitacioni centar i ostatak grada. "Otvorili smo i nova radna mesta, stanovnici obližnjeg naselja ovde mogu da kupe hleb i kolače, a u međuvremenu je ovde nastao i pravi mali kulturni centar", objašnjava Mersman-Pol. Koncerti i predstave, koje se ovde održavaju, dodatno brišu nevidljive prepreke između života u rehabilitacijonom centru i "normalne" svakodnevice.

Augusta-Hardt-Heim Hilfe für Menschen mit psychischer Erkrankung

Građani oduševljeni idejom

Neobična pekara ljude privlači pozitivnom energijom. "Mi smo ovde već ugostili jednu crkvenu grupu koja je pohađala seminar pripremanja hleb, a ugostili smo i decu iz jednog vrtića", kaže Mersman-Pol. I to je ono što je dobro za svaku uspešnu inkluziju. Što raznovrsnija publika iz raznih segmenata javnog života, to bolje, kažu autori projekta i radnici-pacijenti pekare.

Ginter Birkenšock / N. Krajcer
Redakcija: Jakov Leon