1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U Nemačkoj ugrožena sloboda štampe?

Sloboda štampe je zagarantovana nemačkim ustavom. Zadatak novinara je da kritički prate rad političara. Ali kako slobodno izveštavati, kada šef države zapreti da će pokrenuti "rat" protiv najtiražnijih novina u zemlji?

ARCHIV: Bundespraesident Christian Wulff posiert in Schloss Bellevue in Berlin an einem Fenster seines Arbeitszimmers (Foto vom 06.08.10). Wulff hat mit Drohanrufen bei der Bild-Zeitung neue Empoerung ausgeloest. Das Staatsoberhaupt hat sich nach Angaben der Bild Mitte Dezember persoenlich bei Chefredakteur Kai Diekmann bemueht, einen Bericht der Zeitung ueber seinen umstrittenen Privatkredit zu verhindern und dem verantwortlichen Redakteur mit strafrechtlichen Konsequenzen gedroht. Auch bei Springer-Chef Mathias Doepfner versuchte Wulff zu intervenieren. Vertreter von Opposition und Presseverbaenden reagierten mit Unverstaendnis auf die Aktion. (zu dapd-Text) Foto: Michael Kappeler/dapd

Predsednik Vulf je 22.12.2011 istakao značaj slobode štampe

"Pas ujeo čoveka" jeste naslov, kaže stari novinarski vic, a "čovek ujeo psa" jeste udarna vest. Znači, kada novinari biju bitku protiv vladalaca, to je svakodnevica, ali kada predsednik Nemačke najvećem nemačkom dnevnom listu Bild doslovno preti "ratom", onda redakcije reaguju osetljivo.

Der Chefredakteur der Bild-Zeitung, Kai Diekmann, spricht am Montag (22.05.2006) zur 13. Verleihung des ostdeutschen Medienpreises Osgar von der Bild-Zeitung im Neuen Rathaus in Leipzig. Mit dem begehrten Medienpreis ehrt Europas größte Tageszeitung Persönlichkeiten aus Wirtschaft, Politik, Show, Sport und Medien, die sich um Frieden, Freiheit und um das Zusammenwachsen Deutschlands verdient gemacht haben. Die feierliche Übergabe findet vor rund 350 geladenen Gästen statt. Foto: Peter Endig +++(c) dpa - Report+++

Kaj Dikman

Prošlog meseca je predsednik Nemačke Kristijan Vulf ostavio preteću poruku na telefonskoj sekretarici glavnog urednika Bilda, Kaja Dikmana kako bi sprečio izveštavanje o njegovom privatnom kreditu. Listovima koji pripadaju koncernu "Špringer", predsednik je već najavio "posledice". Prošlog vikenda bulevarski list potvrdio je pokušaj zastrašivanja - i to deset godina nakon što je jedan intervju novinara Jensa Keniga izazvao sličnu raspravu o uticaju političara na medije.

Cenzura

2003. je Kenig kao šef odeljenja za izveštavanje iz parlamenta berlinskog lista "taz" vodio intervju sa tadašnjim generalnim sekretarom socijaldemokrata Olafom Šolcom. Pres služba SPD- zahtevala je tekst na uvid. Intervju je vraćen znatno izmenjen, pa je redakcija odlučila samo da odštampa pitanja, a izmenjene odgovore da zacrni. Svi listovi su izveštavali o slučaju i podržali akciju kolega, kako bi ukazali na poteškoće u odnosu prema službama za odnose s medijima.

Ipak inicijativa bi dugoročno imala uspeha, samo "kada bi svi mediji odbili da objavljuju intervjue koji su prethodno redigovani, ali taj savez u Nemačkoj ne postoji, smatra Hans Lajendeker, urednik Zidojče cajtunga.

I šefica političke rubrike taz-a Ulrike Vinkelman ističe da je pre pravilo da političari pokušavaju da povrate vladavinu nad odštampanim - u slučaju nužde i sa trikovima: "Sećam se jednog sindikalnog bosa koji je odgovore stalno iskrivljavao. Autorizacija je bila planirana do podneva, ali je stigla tek pred kraj vremena za štampanje, tako da nismo imali drugu mogućnost nego da iskoristimo užasno dosadan razgovor koji nije imao nikakve veze sa snimljenim intervjuom."

Nedostatak transparentnosti

Symbolbild Zeitungen in Ketten 9278968 parazit - Fotolia 2008

Prema pokrajinskim zakonima o medijima, novinari ne mogu biti isključeni sa zvaničnih skupova. Ali ignorisati pitanja pojedinih novinara na konferencijama za štampu - to može. "Postoje komplikovani i jednostavni ministri", kaže Karsten Kamholc, šef redakcije lista "Hamburger abendblat" koja izveštava o radu liberalno-konzervativnih političara. "S druge strane nemam utisak da čovek ima više problema u taboru Levice, kada prestavlja jedan medij koji pripada "Špringeru".

Posebno teške finansijske posledice mogu biti kod izveštavanja o ekonomiji, i to zbog zahteva za odštetu ili ukidanja reklama.

U poređenju na evropskom nivou, sloboda medija u Nemačkoj je negde u sredini. "U skandinavskim zemljama nema autorizacije i generalno je otvorenost mnogo veća. Na dnu skale su Francuska, Velika Britanija i Italija", kaže Hendrik Cerner iz Nemačkog udruženja novinara.

Jens Kenig, čiji je intervju 2003. pokrenuo prvu debatu i koji danas iz Berlina izveštava za "Štern", smatra da je glavni problem u prevelikoj povezanosti politčke i medijske elite i podseća "da je list Bild najpre podržavao Vulfa. Vulf je taj list snabdevao forografijama i izveštajima, a to mu je spasilo političku karijeru u vreme kada se razvodio od prve žene. Tu formu "ortakluka" smatram vrlo problematičnom".

Kenig dalje kaže: "Telefonski poziv nije sam po sebi skandal, već činjenica da jedan predsednik Nemačke veruje da jednim pozivom može nešto da promeni. Iza svega toga se krije često uska povezanost između najviših političara i poznatih novinara i glavnih urednika."

Autori: J. Šmeler / S. Bojić

Odg. urednica: I. Ivanović

DW.COM