U Nemačkoj bacaju tone ispravne hrane | Politika | DW | 14.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U Nemačkoj bacaju tone ispravne hrane

U Nemačkoj se godišnje baca u đubre 11 miliona tona i to potpuno ispravne hrane – pokazuje studija, koju je za nemačku vladu sproveo Univerzitet u Štutgartu…

Prema studiji naučnika iz Štutgarta, svaki građanin Nemačke godišnje baci 81,6 kilograma ispravne hrane. Ministarka za zaštitu potrošača Ilze Ajgner rekla je da 65 odsto takvog otpada može da se izbegne. Zbog toga je ona rešila da krajem marta počne sa velikom kampanjom za potrošače pod motom „suviše dobro za otpad“.

Važno je reći da glavni „krivci“ za bacanje velikih količina hrane nisu samo besni i razmaženi individualni potrošači na koje se često najpre pomišlja. U bacanju, osim privatnih domaćinstava, učestvuju i industrija, trgovina i potrošači na veliko, na primer, ugostiteljski lanci.

Bacanje često počinje još na njivi, kako to na primeru salate objašnjava farmer Jirgen Brat: „Minimalna težina glavice salate je 200 grama, idealna težina je 250 do 300 grama. Kada poberemo idealne glavice, često ostaju one koje ne odgovaraju toj težini, i onda moramo da ih prekopamo.“

Kraći rokovi trajanja da bi se više kupovalo

Ministarka za zaštitu potrošača Ilze Ajgner

Ministarka za zaštitu potrošača Ilze Ajgner

Kada se sve sabere i podeli, prosečna vrednost namirnica koje svaki Nemac godišnje baci iznosi 235 evra. Kada je u pitanju četvoročlana porodica, ta godišnja vrednost je 940 evra. No, tome često kumuju i proizvođači hrane koji žele što veći obrt, prenosi Rajnhild Bening iz Društva za zaštitu potrošača. On kaže da se hrana baca i zato što joj ističe rok trajanja, a rok trajanja određuju proizvođači. Oni često odrede prekratak rok da bi se hrana kupovala u bržem ritmu, tako da ona često završava u kanti za đubre – iako je mogla da duže potraje.

Mađu složenim, i na prvi pogled često neupadljivim, razlozima za bacanje velikih količine hrane, jeste i produženo radno vreme velikih prodavnica ili samoposluga. Ralf Hertner, šef pekare u okviru jednog velikog lanca supermarketa, objašnjava: „Da bih do kraja produženog radnog vremena imao pecivo na policama, ja moram da ga iznesem tamo i uveče, što stvara velike probleme, jer je to pecivo sledećeg dana neupotrebljivo“.

Ipak, nema opravdanja i za prosečne potrošače koji se olako odnose prema hrani, što bi pomenuta kampanja vlade sada trebalo da promeni.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković