U lovu na ukradeno Hitlerovo blago | Mozaik | DW | 30.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U lovu na ukradeno Hitlerovo blago

Istražitelji umetnina još uvek širom sveta tragaju za delima otetim za vreme nacističke vladavine. Posao im nije lak jer se za mnoga dela već smatra da su nepovratno nestala, a i evidencija je manjkava.

To zanimanje, donedavno je bilo relativno nepoznato široj javnosti. Ali naučnici koji se bave poreklom umetničkih dela preko noći su postali poznati nakon što je u stanu nemačkog penzionera i potomka poznate porodice trgovaca umetninama Gurlita pronađen veliki broj umetničkih dela za koje se verovalo da su nestale tokom nacionalsocijalističke vladavine.

Propuštena prilika

„Par“ Hansa Kristofa iz kolekcije Gurlit

„Par“ Hansa Kristofa iz kolekcije Gurlit

Odjednom je njihovo interesovanje postalo predmet javnih rasprava. Na kongresu „istraživača umetnina“ održanom ovih dana u Kelnu, pripadnici tog uskog kruga specijalista raspravljali su o tome kako da se u budućnosti izbegnu slučajevi poput Gurlitovog. Opšti je utisak učesnika kongresa da su stručnjaci nakon Drugog svetskog rata propustili da se ozbiljnije uhvate u koštac sa tim mračnim poglavljem nemačke istorije.

Smatralo se da su mnoga dela koja poseduje porodica Gurlit izgubljena ili nisu uopšte bila katalogizirana. Naučnici takođe smatraju da većini ključnih faktora u toj problematici poput galerija, muzeja, kolekcionara, nedostaje transparentnost. „Samo u slučaju da se muzeji, nauka, trgovci i kolekcionari zajednički potrude da rasvetle prošlost, biće postignut uspeh na tom polju“, smatra stručnjak za utvrđivanje porekla umetnina Klemens Tusen. U slučaju Gurlit, radi se o oko 450 umetničkih dela za koja se sumnja da spadaju u kategoriju opljačkanih umetnina koje su tokom perioda nacionalsocijalizma, pod sramnim uslovima, bila otkupljivana od pravih vlasnika (uglavnom jevrejskog porekla) i prodavana galerijama ili trgovcima.

Crna knjižica

„Crna sveska“ Žaka Godštikera

„Crna sveska“ Žaka Godštikera

Mnogi, poput novinara i stručnjaka za ukradenu umetnost Štefana Koldehofa predlažu osnivanje fondacije iz čijeg fonda bi se uplaćivala obeštećenja oštećenim naslednicima. Istoričar umetnosti Tusen apeluje na kolektivnu odgovornost Nemaca. „Na kraju krajeva, svi smo mi sinovi ili unuci počinilaca“, kaže taj stručnjak.

Upravo je on prošle godine bio upletan u jedan slučaj koji je u susednoj Holandiji mesecima bio u medijima. Na otkrivanju ostavštine jevrejskog trgovca umetninama Žaka Godštikera, Tusen je radio više od jedne decenije. Godštiker je, zajedno sa svojom porodicom, 1940. uspeo da se ukrca u jedan od poslednjih brodova za SAD. Međutim, u Holandiji je ostavio svesku u kojoj je bio spisak svih 1.113 dela koja je morao da ostavi.

Za kasnije „detektive“ – srećna okolnost. Zahvaljujući tom preciznom spisku, naslednicima porodice vraćeno je više od polovine umetnina. „Slike ostavljaju tragove: bivaju izlagane, prodaju se ili pojavljuju u spiskovima restauratora“, kaže Tusen. No velik problem u borbi za vraćanje umetnina pravim vlasnicima je i činjenica da Holandija dugo vremena prodaju umetnina tokom vladavine nacionalsocijalista nije priznavala kao prisilnu prodaju.

Promene zakona

No, slučaj Godštiker samo je delimično priča sa srećnim završetkom. Oko 500 umetnina nikada nije pronađeno. Istoričar umetnosti Tomas Keler pretpostavlja da se dobar deo njih nalazi u Nemačkoj, u privatnim zbirkama poput one porodice Gurlit. Jedan od lidera Hitlerove Nemačke, Hermann Gering zaplenio je dobar deo Godštikerovih umetnina i početkom 40-ih ih prodao preko nemačkih galerista. Kao i u slučaju Gurlit, i ovde je potrebno mnogo transparentnosti od strane svih učesnika priče.

Štefan Koldehof

Štefan Koldehof

Stručnjaci traže i promene nemačkih zakona. U SAD se, na primer, poništava prodaja umetnina za koje se dokaže da su ukradena. U Nemačkoj, naprotiv, ukradene slike već nakon deset godina mogu slobodno da se proju ako prodavac tvrdi da nije znao da su ukradene. Sve dok se zakonodavstvo ne promeni, jedinstveni su stručnjaci, potraga za iščezlim umetničkim delima i dalje će biti dugotrajna i mukotrpna. U senzibilizovanju javnosti možda će pomoći Holivud. Na predstojećem Berlinalu (6. - 16.2.) premijerno će biti prikazan film „Monuments Men“ u režije Džortdža Klunija koji se bavi spasavanjem ukradenih umetnina pred kraj Drugog svetskog rata.

Autori: Anika Cajtler / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković