U izbeglištvo zbog klimatskih promena | Mozaik | DW | 30.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U izbeglištvo zbog klimatskih promena

Sve je veći broj ljudi koji beže pred klimatskim promenama. Još ne postoje zakonski osnovi koji preciziraju da li i pod kojim uslovima druge zemlje mogu da prihvate te izbeglice.

Hiljade ljudi, zbog klimatskih katastrofa, kao što su suše, poplave i oluje, napuštaju svoje domove. Samo je oko 200.000 Somalijaca, takozvanih klimatskih izbeglica, našlo utočište u izbegličkim kampovima u susednoj Keniji. Oni ne beže samo zbog ratova, već i zbog suše i gladi. Brojne porodice iz tih kampova živele su kao nomadi, sve dok njihova stoka, zbog nedostatka hrane, nije uginula.

Razvijene zemlje Zapada nose, u najmanju ruku, moralnu odgovornost za patnje tih ljudi, uveren je Valter Kelin, profesor državnog prava iz Švajcarske. Konačno, smatra on, te države su odgovorne za emisiju ugljen-dioksida koja prouzrokuje klimatske promene. Pesimistične prognoze UNHCR-a predviđaju da će do 2050. godine oko 150 miliona ljudi morati da napusti svoja ognjišta zbog posledica i katastrofa koje će prouzrokovati klimatske promene.

Bez izbegličkog statusa

Najteže pogođena deca

Najteže pogođena deca

Valter Kelin želi da upozori svetsku javnost na veličinu tog problema. Krajem januara on će biti gost Simpozijuma o klimatskim promenama u Berlinu. Govoriće u funkciji izaslanika dijalog-centra „Nansen“, odnosno kao predstavnik zajedničkog projekta Norveške i Švajcarske. Cilj te inicijative jeste da se, zajedno sa ugroženim zemljama, pokušaju pronaći standardi za tretman te vrste izbeglica.

„Za novi zakonski okvir u vezi tog problema postoji veliki otpor u krugovima međunarodne zajednice. Sada je pravo vreme da se postigne politički dogovor, jer se zemlje u kojima su ti ljudi našli utočište, plaše novog talasa izbjeglica. Ti ljudi su trenutno bez ikakvih prava. Ne postoje uredbe koje definišu njihova prava, kao što je to slučaj kod političkih izbeglica. Za sve one koji se nalaze u toj kategoriji, katastrofalno je to što nije definisana obaveza njihovog prihvatanja u susednim zemljama, niti koju i kakvu vrstu zaštite mogu da dobiju. Posebno su ugrožena deca“, kaže Valter Kelin.

Činjenica je da su južne zemlje posebno pogođene negativnim uticajem klimatskih promena i da se, zbog sve češćih katastrofa, mora definisati strategija njihove zaštite. Jedan od zaključaka konferencije UN o klimatskim promenama 2011. u južnoafričkom gradu Durbanu, bio je i osnivanje „zelenog klimatskog fonda“, namenjenog za pomoć zemljama koje se suočavaju sa klimatskim promenama. U početni kapital fonda uplaćeno je 30 milijardi evra, a predviđeno je da se do 2020. godine ta suma poveća na 100 milijardi godišnje.

Apel lokalnim vlastima

Mihael Vindfur upozorava na ozbiljnost problema

Mihael Vindfur upozorava na ozbiljnost problema

Zamenik direktora nemačkog Instituta za ljudska prava Mihael Vindfur, u razgovoru za Dojče vele istakao je važnost strategije prilagođavanja posledicama klimatskih promena i katastrofa. U Holandiji je to već urađeno. Već postoji razvijena strategija o ponašanju stanovništva i društvenih organizacija u slučaju mogućeg porasta nivoa mora i gubitka velikog broja stambenih jedinica. Isto tako, i vlade zemalja na Jugu moraju da se pozabave posledicama klimatskih promena po svoje stanovnike.

Uzgoj kafe u Ugandi je sve teži i predstavlja problem za mnoga mala poljoprivredna gazdinstva. Tako uzgajivači kafe u toj zemlji, zbog stalnog porasta temperature, žive sve teže i teže. „Ako se Uganda ne suoči sa tim problemom, izvesno je da će ti poljoprivrednici jednom postati izbeglice. Međutim, ako se domaće vlasti, uz međunarodne resurse, poduhvate problema, to se možda neće dogoditi“, prognozira Vindfur. On, između ostalog, apeluje na odgovornost vlada u zemljama kojima prete klimatske promene. Tako bi siromašne i marginalizovane zemlje, čije vlade ozbiljno shvate problematiku, mogle da smanje broj izbjeglica i sebi obezbediti sigurniju budućnost.

Zapadne industrijske zemlje nisu oslobođene odgovornosti za klimatske promjene. U slučaju Ugande, do sada je nedostajala adekvatna meteorološka oprema i služba, kako bi se moglo predvideti i blagovremeno reagovati na posledice klimatskih promena. Bez novca iz industrijskih zemalja, efikasna borba protiv smanjenja broja klimatskih izbeglica skoro da je nemoguća.

Autori: Klara Valter / Faruk Šabanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković