Svi mi tuda prolazimo

DW: Kakvo je raspoloženje u Istanbulu?

Kristijan Brakel: Raspoloženje je loše već poslednjih nekoliko dana. Sada, nakon najnovijeg napada, ljudi su još više zabrinuti. Čak i ako je mala verovatnoća da čovek i sam bude žrtva napada, mesto ovog napada je posebno: svi mi prolazimo tom ulicom.

Da li su ljudi u Turskoj uplašeni?

Na to je teško odgovoriti. Istanbul je veliki grad sa 16 do 20 miliona stanovnika. To znači da je verovatnoća da budete žrtva takvog napada veoma mala. Ali, naravno, strah raste sa brojem napada, pre svega kod ljudi koji idu na masovne manifestacije i demonstracije.

Da li turske snage bezbednosti imaju situacija pod kontrolom?

Gledajući iz mog ugla, mislim da je dugo vremena malo rađeno na tome. U centru Istanbula policija je uglavnom bila angžovana da spreči ljude da demonstriraju. Međutim, posle napada u januaru, u kojem su stradali nemački turisti, uočljiva je bila promena. Iznad svega, pooštrene su bezbednosne kontrole na aerodromima i u podzemnoj železnici. Ove mere su veoma slične onima koje znamo iz evropskih prestonica. I zato znamo, apsolutna sigurnost nije moguća.

Da li u ovom trenutku možete da pretpostavite ko stoji iza napada?

Postoje tri opcije koje dolaze u obzir. To je Islamska država, koja kao mete uglavnom ima turističke destinacije. Ulica Ištiklal, mesto današnjeg napada, je obavezni deo programa za sve turiste. S druge strane, protiv ove opcije govori to što je ovaj napad izveden amaterski. U večernjim satima su mogli da pogode mnogo više ljudi.

Druga opcija je PKK i pridružene kurdske organizacije kao Sokolovi slobode. Oni su bili odgovorni za napade u Ankari. Za ovu opciju govori činjenica da u ponedeljak počinje Nevroz, kurdska Nova godina i vreme političkih skupova i ekstremnih napetosti. PKK je takođe najavila planove da napade proširi na celu Tursku. Protiv ove opcije, međutim, govori da su napadi ovih grupa upereni protiv snaga bezbednosti. Posle napada u Ankara je u medijima isticano da su meta bile policijske snage, a da su civilne žrtve manje više kolateralna šteta.

Treća opcija su levičarski ekstremisti. Za ovu opciju govori to što napade ove grupe često sprovode veoma mladi, neobučeni ljudi. Protiv ove opcije govori to što su mete ove grupe obično turske snage bezbednosti ili strana predstavništva.

S obzirom na nestabilnu situaciju u Turskoj: Da li bi EU trebalo da preispita svoj stav prema Turskoj po pitanju izbeglica?

Mislim da treba diferencirati. U vezi sa sporazumom sa Turskom ima veoma mnogo pitanja. U ta pitanja spadaju i prava izbeglica i evropsko pravo koje se tiče azila. Ne vidim tu vezu sa ovakvim napadima. Međutim, ako bezbednosna situacija u Turskoj nastavi da se pogoršava, EU bi trebalo da preispita svoj stav. Sada je veoma važno da se Turskoj jasno stavi do znanja da turska država i PKK moraju da se vrate mirovnom procesu.