U Holandiji „bes, tuga i olakšanje“

Razlog tome je odgovornost holandskih vojnih snaga pri UN, koje nisu preduzele ništa, kako bi sprečile masakr u Srebrenici. Na vest o hapšenju Ratka Mladića, holandski premijer Mark Rute reagovao je sa olakšanjem:

„To su dobre vesti – s jedne strane, za porodice žrtava u bivšoj Jugoslaviji, u Srebrenici, ali i za holandske vojnike koji su tada bili na dužnosti. To je za njih sasvim poseban trenutak.“

Ovim Rute podseća na srebreničku traumu. Jula 1995. holandski plavi šlemovi nisu sprečili ubistvo više od 7.000 dečaka i muškaraca od strane srpskih jedinica. Holandski vojnici imali su tada zadatak da štite Srebrenicu od Srba. Arne Milder, bio je jedan od plavih šlemova i seća se:

„Najgori je bio osećaj nemoći. Tu si, naoružan si, a ne možeš ništa. Na licima bosanskih izbeglica videli smo strah. Čekali smo pomoć, ali pomoć nije stigla. Bilo nas je premalo.“

Mladić konačno u rukama pravde

Jedinica UN pod komandom Holanđanina Karemana, nije učinila ništa. Posledica toga je masakr u Srebrenici. Zbog toga se u Holandiji vest o hapšenju Mladića prima poprilično ambivalentno, smatra Milder, danas poslanik liberala u holandskom parlamentu.

„Bes, tuga i olakšanje – to su reakcije na vest da je Mladić konačno u rukama pravde. Konačno je uhvaćen zločinac i on mora da odgovara za ubistva koja je počinio.

Raspoloženje u Holandiji može da se opiše i ovako: s jedne strane primorani su da se sete sopstvenog neuspeha i poraza, dok istovremeno nestrpljivo očekuju početak procesa u Haškom tribunalu.

Autori: Imke Margraf, Ivan Đerković
Odg. urednik: Jakov Leon