U gustom dimu naziru se politički sukobi

I požari imaju veze sa politikom – tako bar misli komentator minhenskog lista Zidojče cajtung koji o požarima u Rusiji piše:

„Niko u Moskvi, niko u Voronježu ili Rjazanu nije podmetnuo vatru ili razduvao vetrove, ali ipak se čini da je – osim vremenskih prilika – i politika odgovorna za najveće požare u Rusiji za proteklih nekoliko decenija. Svako svakome nešto prebacuje. Premijer Vladimir Putin indirektno stavlja do znanja regionalnim šefovima da bi zbog nemara trebalo da podnesu ostavke. Sa svoje strane, oni se žale na Moskvu da im ostavlja premalo mogućnosti da sami nešto preduzmu. Ali, ministar za katastrofe je besan upravo zbog toga što su centralne vlasti ispustile kontrolu iz ruku. I tako u krug.

U gustom dimu od požara naziru se međusobno nepoverenje i principijelna dilema: Moskva je tokom proteklih godina preuzimala sve više vlasti i pokušava da strogo upravlja celom zemljom. Sada bi regioni trebalo ponovo da preuzmu veću odgovornost, ali su tamošnji rukovodioci nesigurni i radije očekuju uputstva iz glavnog grada, nego da rizikuju grešku. Rusiji su potrebne nova politička ravnoteža i jasna podela nadležnosti, inače će teško biti upravljati zemljom“, piše list „Zidojče cajtung“.

Reforme na Kubi

Najnovije reforme na Kubi čiji je cilj podsticanje privatnog sektora privukle su pažnju više nemačkih komentatora i tako list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Biće nešto više samostalnosti, ali ni u kom slučaju na Kubi ni ubuduće neće biti na snazi zakoni tržišne privrede, nego ostaje socijalizam. Prvo - širenje male privrede je dobro, drugo – zadržavanje centralizovane privrede je za žaljenje. Naime, taj vid državno kontrolisane privrede je osnovni uzrok što je Kubancima voda stigla do grla. Vlasti sada žele da otpuste višak radnika iz neefikasnih državnih preduzeća ostavljajući im da sami vide čime će se baviti. Ali ozbiljne reforme nisu predviđene i za takve nade nema mesta. Jasno je da kubanski komunisti ne nameravaju da zbog reformi rizikuju vlast, ali su bar spremni da pošalju disidente u inostranstvo kako bi stvorili dobru atmosferu za strane investicije. Međutim, ljudi na Kubi vide napredak zemalja u Evropi i Aziji koje su se oslobodile komunizma: više slobode i, pre svega, veće blagostanje. To Kubancima i dalje ostaje uskraćeno“, smatra komentator lista „Frankfurter algemajne cajtung“.

O istoj teli list Noje osnabriker cajtung piše:

„Kubanski režim bi malo privatne inicijative, ali i da sačuva socijalizam. Međutim truo sistem ne može se popraviti malim promenama – potrebno ga je sasvim razoriti kako bi se stvorilo mesto za novo. Revolucionari oko Fidela i Raula na tako nešto nisu spremni, jer bi morali da raskrste sa sopstvenim životnim lažima i da predaju vlast. Samo na taj način moguće je otvoriti put za istinske promene koje priželjkuje većina Kubanaca. Želja za tržišnom privredom i demokratijom je velika, ali braća Kastro postupaju kao i mnogi vlastodršci pre njih: jednom diktator, uvek diktator. Oni se boje pravde, jer niko ne zna više od njih samih o kršenjima ljudskih prava. Nedavno oslobađanje disidenata nije rezultat procesa osvešćenja, nego sporazuma sa Španijom i EU. Dobrovoljno, braća Kastro neće postati mekši“, piše list „Noje osnabriker cajtung“.

Obama i dalje ratuje

List Rajniše post bavi se Avganistanom i piše:

„Dobitnik Nobelove nagrade za mir Barak Obama i dalje ratuje. Za američkog predsednika Avganistan je kamen o vratu. Rat na Hindukušu protiv talibana, islamista i terorista traje već devet godina. Obamin prethodnik Džordž Buš upustio se u tu avanturu očekujući da će sukob biti brzo gotov. Obama šalje sve više vojnika u Avganistan, ali su i pobunjenici vojno sve jači. Uspeh projekta Avganistan je neizvestan, preti da baci senku na ceo Obamin mandat i to je predsedniku jasno. Među građanima sve su veće rezerve prema ratu i Obami su hitno potrebni uspesi. Njegov novi komandant u Kabulu, general Petreus najavljuje još žešće borbe, ali i on zna da se problem ne može rešiti samo na bojnom polju. Od podjednakog značaja je i civilna obnova, a ona je moguća samo u saradnji sa poglavarima klanova“, piše list „Rajniše post“.

Priredio: Nenad Briski

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević