U Grčkoj se očekuje „pljusak“ otkaza

Vladi premijera Antonisa Samarasa bilo je jasno da će prilikom glasanja za tako opsežan i oštar plan štednje u parlamentu biti „tesno“. Njegova koalicija zapravo raspolaže većinom od samo pet poslanika, a i neki političari vladajuće koalicije najavljivali su da bi mogli da glasaju protiv paketa.

Zato je jedan poslanik doveden čak iz bolnice, ali je na kraju ishod glasanja pokazao srazmerno veliku podršku još oštrijim merama štednje. Za paket je glasalo 153 od ukupno 293 poslanika i te mere štednje praktično stupaju na snagu odmah.

On već do kraja ove godine predviđa otpuštanje 25.000 radnika državnih službi i institucija. Doduše, treba napomenuti da je Grčka rekorder po broju državnih službenika i decenijama je to bio najbolji način da se doživotno „uhlebi“ rodbina, prijatelji, politički partneri... Koliko tačno osoba zapošljava država Grčka, to izgleda ne znaju tačno ni u Atini: prema podacima iz 2010, bilo je 768.000 službenika, a dve godine kasnije jedan bivši grčki ministar privrede izjavio je da ih ima 1,1 milion – na nešto manje od 11 miliona stanovnika!

Otkaz – „na odloženo“

Ipak, od onda je već bilo otkaza, odnosno „prestrukturiranja“: na primer, mašinovođe su postavljene da voze kamione za smeće, naravno uz mnogo nižu platu. Nešto slično je zapravo predviđeno i za tih 25.000 službenika: neki od njih su već jutros dobili obaveštenje da su premešteni u „pul“, posebnu instituciju gde će neko vreme i dalje primati svoju (osnovnu) platu, naravno bez premija i dodataka.

Iz tog „pula“ će možda da budu premešteni na neko drugo radno mesto u državnoj službi, ali s obzirom na to da su u prvom redu pogođeni prosvetni radnici i policija, teško će se pronaći drugo radno mesto u njihovoj struci. Tek ako u sledećih osam meseci ne budu premešteni, biće zaista otpušteni.

Grčki premijer Antonis Samaras je i uoči glasanja o toj mjeri štednje apelovao na građane i podsetio da je to jedini način da se zadovolje zajmodavci i da Grčka dobije sledeću tranšu kredita. On je istovremeno najavio i „ustupak“ građanima: snižen je porez na dodatu vrednost na račune u restoranima i ugostiteljskim objektima sa 23 na 13 odsto.

Kuda uopšte vodi štednja?

S obzirom na to da sve manje Grka ionako ima novca za odlazak u kafane, a u toj zemlji nije baš naročito ni raširen običaj da kafedžija izda račun za ono što se pojelo i popilo, i stručnjaci smatraju da je to snižavanje poreza zaista samo simboličan potez koji jedva da će išta promeniti u državnoj blagajni Grčke.

Ali najavljeni, i vrlo verovatni otkazi državnim službenicima, svakako će dodatno povećati stopu nezaposlenosti u Grčkoj koja je već gotovo 27 odsto. Zato već danima traju protesti protiv tih mera, a i protekle noći (17.7.) je oko 5.000 demonstranata pred parlamentom u Atini pokušavalo da spreči donošenje novog paketa štednje.

Doduše, nisu samo Grci ti koji su se uverili da se samo merama štednje ne može podstaći ekonomija i smanjiti nezaposlenost. Toga je svestan i nemački ministar finansija Volfgang Šojble koji ovog četvrtka (18.7.) stiže u Atinu. Jer, Berlin je spreman da i finansijski pomogne grčkoj privredi, ali po mogućnosti uz što manje posrednika. Zato će verovatno biti reči o saradnji banaka za obnovu i razvoj koje bi preduzećima mogle da ponude kredite za konkretne poslove, onako kako je već dogovoreno s bankom za obnovu i razvoj Španije.

Ipak, nemački ministar nema razumevanja za proteste protiv tih mera štednje i izjavio je da bi bila „šteta“ da se eventualnim opštim štrajkom i drugim protestima „pokvari“ ono što je već postignuto. Šojble je još jednom ponovio da Grčka ima „preveliku državnu službu“, a takođe je još jednom odbacio opciju da se Grčkoj ponovno oprosti deo duga.

Autor: Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković