1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U EU postoji zamor od proširenja

Razlog leži pre svega u finansijskoj krizi, ali i lošim iskustvima iz prethodnih proširenja. Istovremeno, zemlje Zapadnog Balkana imaju sve teži put ka EU, jer taj proces postaje postaje komplikovaniji i zahtevniji.

default

Srbija sve bliže EU

Ipak iz Poljskog predsedavanja EU očekuju da će Hrvatska, Crna Gora i Srbija od 2011. godine napraviti uspešnu godinu za politiku proširenja. Iako se politika proširenja nalazi u samoj osnovi nastanka i razvoja EU, postoji shvatanje da je proširenje stvorilo probleme za Uniju kao i da je oslabila perspektiva onoga što je 2003. godina sa Samita u Solunu obećano zemljama Zapadnog Balkana, kada im je jasno dato do znanja da su deo Unije. Iako kaže da između trenutne krize u EU i proširenje ne postoji jasna povezanost uzroka i posledica, Stefano Sanino (Stefano Sannino), generalni direktor za proširenje u Evropskoj komisiji dodaje da je sam proces ulaska u zajednicu evropskih zemalja danas sve zahtevniji i komplikovaniji:

„To je delom zbog političkih razloga, i to neću da krijem. Postoji i osećaj teškoća koji je u zemljama članicama generisan kroz prethodna proširenja. A mi smo i naučili izvesne lekcije iz načina na koji su ona sprovedena.“

Koji su razlozi za blokade na putu proširenja

Belgrad Serbien Mirko Cvetkovic Stefan Füle

Mirko Cvetkovič i Štefan File

U Briselu tako naglašavanju da je evropski put Hrvatske, koja bi do kraja godine trebalo da potpiše pristupni ugovor sa EU, bio teži u odnosu na prethodni talas proširenja, ali i da će biti još komplikovaniji za druge zemlje Zapadnog Balkana koje idu putem približavanja Uniji. I dok u Evropskoj komisiji izbegavaju da pomenu frazu „zamor od proširenja“, članica Evropskog parlamenta, Ulrike Lunaček (Ulrike Lunacek), smatra  da taj izraz ima svoje opravdanje:

„Mislim da je to činjenica i da se ne tiče toliko razvoja situacije na samom Balkanu, već je velikim delom povezan sa povećanjem socijalne nesigurnosti unutar EU, ali i sa efektima proširenja iz 2004. i 2007. kada, prema mom mišljenju, nismo dovoljno „pritisli“ neke od novoprimljenih zemalja da ispune sve preduslove.“

Lunaček dodaje i da ponekad „druge stvari“ stoje iz toga što su neki novi koraci zemalja na putu evrointegracija blokirani. U pitanju tada nije zabrinutost zemlja članica EU zbog ispunjenosti konkretnih uslova, već generalni stav prema pitanju proširenja ili pak uticaj tog pitanja na buduće izborne rezultate u pojedinim evropskim zemljama.

2011. ipak uspešna za Zapadni Balkan?

U situaciji kada su zemlje članice EU te koje donose konačnu odluku po pitanju daljih koraka u procesu evrointegracija Zapadnog Balkana, iz Komisije poručuju da su se i prilikom sastavljanja izveštaja o progresu i svojih preporuka konsultovali sa članicama Unije. Iz Poljskog predsedavanja EU kažu da je raspoloženje među zemljama članicama „mešovito“, ali da oni ipak očekuju uspešan kraj godine kada su evrointegracije Zapadnog Balkana u pitanju. Najavljujući da će se o regionu razgovarati i na decembarskom Savetu ministara spoljnih poslova 5. decembra, kao i na Samitu lidera EU , zakazanom za 9. decembar, Artur Harazim (Artur Harazim), direktor za evropsku politiku u poljskom ministarstvu spoljnih poslova kaže:

„Verujem da će Evropski savet moći da donese odluku o kandidatskom statusu Srbije. Još postoje neka otvorena pitanja  i problemi, ali imamo par nedelja da radimo na tome zajedno sa Komisijom, zemljama članicama i Srbijom.“

U Briselu se zaključuje i da su ubedljivi i kvalitetni rezultati za sve u strane u procesu, jedini način za uspešnost nastavka proširenja EU.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon