1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

U Briselu izložba o nemačkom slikarstvu 19. veka

Politički gledano, u Evropi je 19.i vek označio burno vreme ratova i ustanaka. Od Napoleonovih ratova 1813.e do 1815e, preko martovske revolucije 1848.e pa do francusko-nemačkog rata 1870. Tada je ujedinjena Evropa bila još nedostižna. A kako su nemački umetnici ove epohe gledali na svoje susede, pokazuje upravo izložba “Pogledi ka Evropi. Evropa i nemačko slikarstvo 19.og veka.” S obzirom na nemačko predsedavanje Evropskom Unijom, ove godine, od 8.marta do 20.og maja, tri velike državne umetničke zbirke predstavljaju više od 150 vrhunskih radova nemačkih umetnika u Briselskoj palati lepih umetnosti.

Angela Merkel otvorila izlozbu Pogledi ka Evropi

Angela Merkel otvorila izlozbu "Pogledi ka Evropi"

Neki su tragali za umetničkim uzorima, drugi za novim pejzažnim motivima. Pre ustoličenja umetničke avangarde u Parizu, antička Grčka važila je kao ideal, a kod mnogih umetnika “la bella Italia” izazivala je čežnju. Bernhard Mas, upravnik Stare nacionalne galerije u Berlinu i jedan od trojice kustosa briselske izložbe, objašnjava i zašto:

“Italija je zemlja u koju su putovali skoro svi umetnici, jer su tamo pronalazili inspiraciju iz renesanse i antike, ali i idealne životne uslove.”

Nasuprot većine slikara, Kasper David Fridrih bio je privučen ogoljenim severnim predelima. Johan Fridrih Avgust Tišbajn posvetio se tradiciji engleskog portretnog slikarstva, a Julius Šrader belgijskom istorijskom slikarstvu.

Izgradnja železnice početkom 19.og veka otvorila je put širokoj saradnji i razmeni umetnika:

“U to vreme postojanje železnice omogućilo je ono što danas još snažnije podstiču moderni mediji, naime jednu svakodnevno pulsirajuću Evropu.”

Nemački umetnici 19.og veka nisu samo, kako sugeriše naziv izložbe, oslikavali ukupne utiske o Evropi, već mnogo više pojedinačne poglede na zemlje, regione i socijalne sisteme, koji danas čine Evropu. Pritom umetnička razmena nipošto nije bila jednostrana. Engleski slikarai odlazili su u Vajmar, dok su ruski i poljski studirali na diseldorfskoj Akademiji umetnosti.

“Verujem da je naša predstava o 19.om veku veoma iskrivljena. Mnogobrojni ratovi su doprineli da mislimo kako su nacionalna ograničenja bila snažnija od internacionalnosti. Ali ova izložba to opovrgava. Umetnici su uvek videli šta se dešava spolja i trudili se da prevazidju nacionalne granice”, kaže kustos Bernhard Mas.

Izložba je podeljena na 12 odeljaka sa naglaskom na odredjene zemlje. Pritom putovanje kroz Evropu 19.og veka nije samo putovanje kroz istoriju, već pre svega kroz evropsku umetnost.

Dok su krajem 18.og veka još uvek dominirali mitološki motivi antičke Grčke, početkom 19.og tragalo se za kulturnim korenima. Tako simbolična slika Kaspera Davida Fridriha pod nazivom “Manastir u hrastovoj šumi” predstavlja jednu ruinu medju osušenim hrastovima. Hrast kao simbol nemačke veličine, posvećen njenoj propasti.

Krajem 19.og veka, u vreme industraijalizacije pogled je usmeren ka napred. Adolf Mencel je naslikao jedan od svojih najpoznatijih radova, koji pokazuje zaposlene u livnici. Kustos Bernhard Mas kaže:

“Izložba se zaokružuje sa Maksom Libermanom, koji je socijalne utopije video kao ostvarene. Kada se u Holandiji slika škola za krojače ili starački dom za muškarce ili dom za siročad, time se prikazuje sasvim nova forma življenja.”

Bilo bi lepo kada bi izložba u Briselu pružila još poneki pogled spolja, jer neizostavno se nameće pitanje, kako su umetnici drugih zemalja videli Nemačku. Možda je to naziv jedne od sledećih izložbi.

  • Datum 09.03.2007
  • Autor Gabi Rojher
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BASG
  • Datum 09.03.2007
  • Autor Gabi Rojher
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BASG