1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

U Austriji se zna ko šta krade

Austrija, zemlja gastarbajtera, ali i stranih razbojnika, bandita i mafijaša. Taj podzemni svet nije u Austriji nimalo neorganizovan. Naprotiv, tačno se zna ko udara reket, ko pljačka banke, ko zlatare, a ko obija kuće.

default

U prvoj polovini prošle godine broj provala u kuće i stanove povećao se za 40 odsto

„Više od 60 odsto ukradenih automobila i provala u kuće i stanove ide na račun kriminalaca sa istoka Evrope”, rezultat je studije austrijskog MUP-a. Istočnjačke bande među sobom su podelile i područja delovanja, a tu su negde su i kriminalci iz bivše Jugoslavije.

Ipak, na vrhu liste austrijskog MUP-a nalaze se bande iz Gruzije, koje su najaktivnije i koje svoje ljude u zemlju šalju kao potražioce azila. Roba koje se dokopaju najčešće se šalje u domovinu, ali često i u Tursku, bilo putem kurira koji su deo „hijerarhijske strukture“, bilo, jednostavno, putem pošte.

Moldavci najčešće kradu starije automobile sa kojima onda još neko vreme „operišu“ u Austriji, da bi ih, nakon određenog vremena i zajedno sa ukradenom robom, transportovali u Moldaviju. Njihova specijalnost su skladišta i trgovine na veliko, dok u stambenim objektima „operišu“ veoma retko.

„Poljaci su specijalizovani za belu tehniku i elektronske uređaje, ali imaju i dobro organizovane strukture koje vrše prevoz ukradenih automobila“, objašnjava portparol odeljenja za kriminal u Austrijskom MUP-u, Aleksandar Marakovic.

Schießerei in indischem Tempel in Wien

Pune ruke posla za austrijsku policiju

„Bande iz istočnoevropskih zemalja su među sobom, čini se, podelile područja delovanja i jedna drugoj se, ako se to tako može reći, ne mešaju u posao. Oni koji kradu automobile, ne provaljuju u stanove, oni koji provaljuju u kockarnice, ne provaljuju u skladišta. To, doduše, važi samo za bolje organizovane bande koje se međusobno poznaju i međusobno komuniciraju. Manje i slabije organizovane grupe deluju na onim poljima koja im se trenutno čine zanimljivim i manje-više spontano, bez velike prethodne organizacije“, kaže predstavnik austrijskog MUP-a.

Univerzalni kradljivci

Tako su članovi bandi iz Mađarske za koje se verovalo da su specijalizovane na krađu vrednih metala poput bakra, znali da budu uhvaćeni i prilikom provala u kockarnice. Kriminalci iz Rusije takođe ne biraju polje delovanja, a kao posebno brutalni važe provalnici iz Rumunije. Oni često ne čekaju da vlasnik napusti stan ili kuću, već rade „na prepad“ i gotovo redovno primjenjuju silu. Upravo to doživeo je protekle sedmice Martin Lang iz 20. bečkog okruga, čija se kuća nalazi na usamljenom mestu, na samom ulasku u naselje.

„Bilo je rano jutro, negde oko petnaest minuta do šest, kada je neko jako zalupao na vrata. Otvorio sam i onako bunovan nisam stigao ni da shvatim šta se dešava, a već sam bez svesti ležao na podu. Sećam se samo velike metalne šipke, koju je jedan od provalnika držao u ruci“, prepričava taj nemio događaj Martin Lang, čiji su žena u deca za vreme provale, srećom, bili u poseti kod rođaka.

Srbi najviše provaljuju u kuće i stanove

Što se tiče provalnika i bandi sa područja bivše Jugoslavije, oni pored provala u kuće i stanove često vrše i provale u poznatije barove i kafiće. Prema informacijama austrijskog MUP-a, te bande imaju široku mrežu saradnika koji „operišu“ kao dojavljivači i operativcima daju znak kada je vreme za napad – uvek onda kada zaključe da su kase u barovima i kafićima punije nego inače. „Te bande se, za razliku od ostalih, takođe duže zadržavaju u zemlji, a neki njihovi dojavljivači su ovde već duže i nastanjeni“, objašnjava Marakovic.

Na pitanje da li su povodom liberalizacije viznog režima preduzete dodatne predostrožne mere, Marakovic kaže da austrijski MUP već duže vreme odlično sarađuje sa ministarstvima u matičnim zemljama spomenutih bandi. „Informacije koje od njih dobijamo su dragocene“, dodaje Marakovic, „i ukoliko bi se iz BiH prema Austriji iznenada uputio veliki broj organizovanih bandi, siguran sam da bi i mi o tome bili pravovremeno obavešteni“.

Inače, od svih provala u kuće i stanove koje su u Austriji počinjene u toku 2010, čak 68 odsto njih počinili su stranci, a najveći deo od tog broja provala, preko 16 procenata, pripisuje se državljanima Srbije.

Autor: Emir Numanović, Beč

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 02.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QNna
  • Datum 02.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QNna