U čvrstom zagrljaju partije | Politika | DW | 16.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

U čvrstom zagrljaju partije

Kineska privreda nalazi se čvrsto u rukama Komunističke partije. Državne smernice mogu se uočiti čak i kad je u pitanju „posuđivanje“ stranih tehnologija. To se ni u bliskoj budućnosti u Kini neće promeniti.

Oko 70 kineskih preduzeća se 2011. nalazilo na „Fortune 500“, listi najvećih svetskih firmi. Tri kineska preduzeća čak su dospela među prvih 10. Kina je nedavno svrgla Nemačku sa top liste najuspešnijih svetskih izvoznika. Iako su sastavni deo globalne ekonomije, kineska preduzeća se u mnogočemu razlikuju od privrednih činilaca u ostatku sveta. To se pre svega odnosi na snažan uticaj Komunističke partije Kine koja je direktno uključena u politiku svih važnijih kineskih preduzeća.

Cenama do kontrole

Za rukovodstvo KPK (levo premijer Ven Đijabao, desno predsednik Hi Đintao) primat stranke ne može biti doveden u pitanje ni u privredi

Za rukovodstvo KPK (levo premijer Ven Đijabao, desno predsednik Hi Đintao) primat stranke ne može biti doveden u pitanje ni u privredi

„Rukovodioci vodećih kineskih preduzeća uživaju status ravnopravan statusu ministra“, objašnjava Doris Fipher koja na univerzitetu u Vircburgu predaje na katedri za kinesku ekonomiju. Preko jedne trećine svih članova upravnih odbora vodećih kineskih preduzeća postavlja direktno Partija. Istovremeno, šefovi važnih kineskih firmi sede u Centralnom komitetu KP Kine. Verni članovi KP-a staraju se za to da preduzeća ne rade protiv linije koju je odredila država. „Situacija nije kao u doba planske ekonomije. Partija se, naravno, ne brine o svakoj sitnici. Ali kada se radio o pitanjima koja su od strateške važnosti za partiju ili zemlju, tada linija partije mora da se sledi, a ne ona koji bi možda bila povoljnija za samo preduzeće“, kaže Kol Kajl, jedan od autora studije američkog Kongresa na temu kineske privrede. U studiji se dolazi do zaključka da državna preduzeća moraju pre svega da slede ciljeve koji se tiču osiguravanja sirovina u inostranstvu, ali i pristupa stranoj tehnologiji.

„Potpuno nova tehnologija“

Upravo na tom području su direktive kineske partije vrlo precizne. Kinesko Nacionalno povereništvo za razvoj i reforme (NDCR) daje jasne naznake o tome koje vrste tehnologija imaju prednost pri uklapanju u kineske ekonomske procese. U „Nacionalnom srednje- i dugoročnom planu razvoja nauke i tehnike“ navode se pojedine „taktike“ koje bi trebalo da doprinesu kineskom tehnološkom razvoju. Jedna od „taktika“ doslovno glasi: „Pojačati upliv stranih tehnologija“, koje zatim treba „usisati i ponovno izumeti“.

Kako to izgleda u praksi pokazuje primer izgradnje superbrzih vozova u saradnji sa japanskim koncernom „Kavasaki“. Kina je na svetskom tržištu naručila izgradnju 200 superbrzih vozova. Nakon što je 60 komada bilo proizvedeno u zajedničkom preduzeću „Kavasakija“ i Kineskih državnih železnica, kineska strana je, nakon godinu dana, iznenada okončala saradnju sa japanskim preduzećem. Kineska firma, međutim, i dalje proizvodi identične vozove, i to 200 komada godišnje. Jedan od vodećih ljudi u kineskoj fabrici odgovorio je „Fajnenšel tajmsu“ da se radi o vozovima koji „samo spoljnim izgledom podsećaju na vozove koje proizvodi ’Kavasaki’“. On je u istom intervjuu izričito naglasio da je tehnologija koja se nalazi u vozovima „potpuno nova“.

Folksvagen u Kini

Kineski koncern CNOOC namerava da pruzme kanadski petrohemijskog giganta Neksen

Kineski koncern CNOOC namerava da pruzme kanadski petrohemijskog giganta Neksen

Slična poslovna politika trenutno diže kosu na glavi i vodećim ljudima nemačkog „Folksvagena“. Kako javlja nemački dnevnik „Handelsblat“, „Folksvagenov“ kineski partner FAW je, nakon što je 2010. kopirao motor za modele „Polo“ i „Golf“, u međuvremenu nabavio i tehnologiju za proizvodnju prenosnika koji bi trebalo da bude ugrađivan u jedan kineski automobil koncipiran za rusko tržište. Ponašanje kineske industrije prema partnera u inostranstvu ne čudi stručnjake koji smatraju da se radi o sastavnom delu kineske državne privredne strategije.

„Osnova kineskog privrednog uspeha jeste kontrolisanje cena na svetskom tržištu. Kina utiče na svetsko tržište preko cena, ali ne i preko tehnologije“, tvrdi Doris Fišer. To je, prema njenom mišljenju, trn u oku mnogim partijskim rukovodiocima koji žele, delimično i iz razloga nacionalnog ponosa, da Kina postane vodeća nacija na polju tehnologije. Pritom su dozvoljene i metode na koje se na Zapadu ne gleda blagonaklono.

Autori: Matijas fon Hajn / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković