Učenici imaju samo enciklopedijsko znanje | Politika | DW | 08.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Učenici imaju samo enciklopedijsko znanje

U Srbiji ima oko 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili samo sa nekoliko razreda. Stručnjaci upozoravaju da pismenost mladih već decenijama nije na zadovoljavajućem nivo, za šta su odgovorni škola i roditelji.

Mada povećanje pismenosti formalno nije „ulaznica“ za EU, Srbija se pre devet godina zvanično obavezala da će do 2013. prepoloviti broj nepismenih. Međutim u Srbiji je i dalje više od 200.000 onih koji se potpisuju prstom i oko milion i po onih koji upišu, ali nikad ne završe osnovnu školu. U selima živi od tri do četiri puta više nepismenih nego u gradu, a od 10 nepismenih, osam su žene.

ILLUSTRATION - Ein Lehrer schreibt die Wörter PISA Studie am Montag (06.12.2010) an einer Hauptschule in Arnsberg (Sauerland) auf eine Glasscheibe, während Schüler im Unterricht sitzen. Fast eine halbe Millionen 15-Jähriger machte mit. Am Dienstag wird die neue Studie vorgestellt. Foto: Julian Stratenschulte dpa/lnw +++(c) dpa - Bildfunk+++

PISA: Znanje učenika u Srbiji nefunkcionalno

Posle osmog razreda, školovanje nastavlja polovina đaka, što je manje nego u zemljama OECD: u Austriji 79, Švajcarskoj 82, a SAD i Japanu 96 odsto. Ministarstvo prosvete je sa evropskim partnerima pokrenulo projekat „Druga šansa“, kojim će se 5.000 osoba starijih od 15 godina u više od 70 osnovnih škola u Srbiji, omogućiti da za tri godine završe osnovnu školu i zanat.

U Srbiji je među obrazovanim stanovništvom najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana. PISA istraživanje (najveća međunarodna provera postignuća učenika starosti od 15 godina u zemljama OECD) pokazalo je da učenici u Srbiji postižu rezultate ispod proseka, jer imaju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Razvoj koncepta pismenosti

Do polovine prošlog veka, koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja. Od 1964, razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Bronzebusiness man hands show internet concept © buchachon #43387277 - Portfolio ansehen

Informatičko opismenjavanje stupilo je na scenu krajem 20. veka

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS), pismenost se definiše kao - prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u različitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata...). Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i eksplozija novih formi komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka. Tu prednjači razvoj masovne individualne komunikacije, u koju, tehnički gledano, spadaju internet, ali i svet komunikacije mobilnim telefonima.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini. Procenjuje se da u svetu ima oko 900 miliona nepismenih ljudi. Generalna skupština UN je proglasila 10 godina pismenosti za period 2003-2012, a prema podacima UNESKO-a i drugih međunarodnih organizacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupng broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona dece.

Priredila: Dijana Roščić

Odg. urednica: Ivana Ivanović