"Učvršćen mentalitet đankija"

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi snabdeće Libiju modernom nuklearnom tehnologijom kao i oružjem. Kritičari kažu da je to naknada za puštanje bugarskih medicinskih sestara na slobodu posle dugogodišnjeg sudskog procesa. I komentatori nemačkih dnevnih listova imaju tu razne primedbe.

List «Berliner kurir» prenosi: «Moamer El Gadafi je ponovo u milosti političkih salona. Najpre mu je Zapad pozlatio nos zato što je pustio na slobodu bugarske medicinske sestre koje su na sumnjiv način bile osuđene na smrt. A sada pustinjski diktator dobija u ruke i nuklearnu elektranu i oružje. A te ruke nisu čiste. Već je zaboravljeno da je on duboko umešan u napad na avion iznad Lokerbija; da je finansirao terorističke orgaizacije; da je podneo još dosta dokaza svoje neuračunljivosti».

List «Badiše tagblat» iz Baden Badena traži i druge vrste veza među događajima: «Motiv Francuske da ovako fino postupa na prekomorskom sredozemlju je jasan: to je geopolitički uticaj. Zbog njega je Francuska spremna da zaboravlja brže od drugih i da igra na svaki adut, pa i na onaj nuklearni. S obzirom na ovaj postupak Francuza, Rusima se još samo može savetovati da polako privrše gradnju nuklearne elektrane u Iranu. Naposletku, za deset do dvadeset godina uloga opakog Irana mogla bi iz temelja da se promeni».

Diseldorfski dnevnik «Tagesblat» je u svemu otkrio i Nemačke interese: «Libijskom diktatoru Gadafiju atomska tehnologija se servira na srebrnom poslužavniku, a u tome učestvuje i nemačka industrija. To što u Minhenu u Simensu niko ne oglašava projekat na sva zvona, već govori za sebe. Ali ovakve poslove niko ne može ni da zabrani. Baš kao ni Libiji da koristi atomsku tehnololgiju u civilne svrhe. Tripolis je potpisao ugovor o neširenju nuklearnog oružja. Ali Sarkozija sada treba čvrsto držati za reč: on je uveo posao sa Gadafijem. Sledstveno tome, njegova je obaveza i spreči stvaranje drugog Irana u Africi».

Berlinski list «Tagescajtung» sudi oštro: «Ukoliko je Evropska unija ikada stremila kredibilnoj politici na planu ljudskih prava, sada od toga može mirno da se oprosti. Jer, Sarkozijevo putovanje u Libiju i njegovi nuklearni i vojni dilovi samo su nastavak farse sa naslovom: Bračni par Sarkozi spasava bugarske medicinske sestre. Oni su blamaža Evrope».

Što se tiče «Tur Defransa», događaja toliko da se čovek jedva snađe. Favoriti za koje je otkriveno da su se dopingovali pod okriljem noći beže kući, organizatori, trkački timovi i organi gonjenja okrivljuju jedni druge. «Tur» je na izdahu. Komentari nemačkih dnevnih listova zbog toga i liče najviše na polemičke nekrologe.

List «Nordbajeriše kurir» koji izlazi u Bajrojtu izvlači ovakav rezime: «Tur Defrans» koji je postao «Tur Defarsa» je pred kolapsom, jer je izneverio zahtev za čistim sportom. To je loše po sve one bicikliste koji žele da ovaj sport bude očišen od prljavih trikova prošlosti. A takvih sportista, naime, još ima, ali oni se ne vide pod stalnom baražnom vatrom istražitelja dopinga, koji od timova na ovom takmičenju stalno dobijaju novu municiju».

U listu «Landshuter cajtung/ Štraubinger Tagblat» čitamo: «Oni kojima biciklizam leži na srcu, samo još mogu da pobegnu u sarkazam da bi suzbili izliv besa. Devet godina posle skandala sa timom «Festina» izgledalo je da se situacija u ovom sportu promenila. Ali promene su zahvatale samo površinu. Mentalitet đankija se učvrstio, i izgleda da je mnogim sportistima i njihovim negovateljima razjeo mozak».

List «Kiler nahrihten» postavlja razna pitanja: «Kako da postupamo sa globalnim problemom dopinga? Biciklizam je samo na čelu duge tabele kontaminiranih sportova. To što su televizije ARD i ZDF prestale da prenose Tur Defrans bio je ispravan signal, ali ako u tome želimo doslednost, onda bi TV-stanice već sada mogle da vrate prava prenosa predstojećih Olimpijskih igara u Pekingu. No, radikalna terapija, dakle: odustajanje medija, sponzora, finansijera i organizatora, i to na svim nivoima, to je utopija u istoj meri u kojoj je to i nada u samoočišćenje sporta. Iscrpljujuća borba protiv dopinga se nastavlja».