1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Tvrdoglavi građani ili nesposobna vlast?

Biblijski potop, to je hiperbola koju je iskoristio Aleksandar Vučić, premijer Srbije. Dok se voda u Obrenovcu povlači i ostavlja pustoš, mnogi građani besno optužuju nadležne za sporu reakciju.

Pogledajte video 02:32

Obrenovac, grad pod vodom (VIDEO)

U informativnim emisijama prognoza vremena po pravilu ide na kraju. Kada ide na početku to znači da nešto ne valja. Prošli utorak (13.5.) bio je poslednji dan kada je prognoza vremena išla na kraju Dnevnika RTS-a. Već tada je gledaocima – a posebno nadležnima – moralo biti jasno šta se sprema. „Na evropskom meteo-alarmu veći deo Srbije – Srem, Pomoravlje, zapad i jugozapad zemlje – obeleženi su crvenom bojom što predstavlja najviši stepen upozorenja, ovoga puta na obilne padavine. Od srede do petka, u Srbiji će pasti onoliko kiše koliko obično padne za dva meseca – 120 litara po kvadratnom metru“, rekla je voditeljka. Iako je prognoza omanula (za tri dana palo je 170 litara kiše), i ona je bila dovoljno apokaliptična da se dolazeće padavine shvate ozbiljnije nego što su shvaćene.

„Tri dana pred katastrofu ljudi su pozivani da se evakuišu i to su odbijali, to je srpsko nepoverenje u vlast“, rekao je Predrag Marić, načelnik sektora za vanredne situacije. „Ljudi su čekali da im voda dođe do nosa, a onda su izlazili na terase i tražili pomoć. To je izazvalo tragediju. Na kraju je policija morala na silu da izvodi ljude“, tvrdio je dalje Marić u jučerašnjoj emisiji Kažiprstu na B92. Premijer Aleksandar Vučić bio je još oštriji, kaže da takvu neodgovornost odraslih ljudi odavno nije video. Da li se zaista radilo o neodgovornim građanima koji odbijaju evakuaciju ili o diletantskoj reakciji nadležnih koji te građane nisu na vreme ni obavestili šta se sprema?

Hochwasser in Obrenovac

Pogled iz stana Aleksandre Vuković u ulici Vuka Karadžića u Obrenovcu. Fotografija načinjena u petak ujutru

Nisu imali pojma šta rade

Aleksandra Vuković ne deluje kao neodgovorna građanka. Ta devojka je sa majkom u stanu u samom centru Obrenovca čekala na poziv i uputstva za evakuaciju. U četvrtak uveče je pratila kako kolaju dezinformacije i glasine. Na lokalnoj televiziji je čula da centar grada nije ugrožen. Na Fejsbuku je zapazila prepisku u kojoj je učestvovao i Vojin Nestorović, direktor za korporativne poslove u TENT-u. Nestorović u četvrtak kasno uveče piše: „Evo sad sam došao sa terena. Kolubara je probila nasip i ide prema Stublinama i prema Obrenovcu. Na Vašarište će doći za pet sati. […] Predložio sam da se uključe sirene, ali Čučko misli da bi to izazvalo paniku!“ Čučko je Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac. On insistira da se informacije prosleđuju samo putem lokalne televizije koju građani u noći sa četvrtka na petak više ne mogu da vide – isključena je struja.

„U petak me je oko pet ujutro probudilo trubljenje automobila i galama na ulici“, priča Aleksandra za DW. „Tada smo još mogli peške da izađemo iz zgrade (slika levo), ali nismo znali kuda da idemo. Spakovala sam moje i mamine stvari, komšiluk mi se bukvalno smejao zbog toga.“ Dok je ulicama još moglo da se hoda i vozi, Aleksandra je od spasilačke akcije videla jedino vojne kamione koji su evakuisali decu. Vozili su ih u jednu osnovnu školu koju će nekoliko sati kasnije progutati voda. Tada su deca prebačena u drugu školu. „Oni zapravo nisu imali pojma šta rade“, priča Aleksandra. Jedan Obrenovčanin rekao nam je da su mnogi njegovi sugrađani u petak oko devet sati još dovodili decu u vrtiće – ni brojni roditelji ni vaspitačice nisu znali koliko je stvar ozbiljna jer im to niko nadležan nije saopštio.

Marija Perić (pravo ime poznato redakciji) ni sama nije bila obaveštena o razmerama poplave, iako je u Opštini Obrenovac zadužena za komunikaciju. „Građani, pa ni ja, nismo bili obavešteni o ozbiljnosti situacije, kao ni da je potrebna evakuacija, osim poziva stanovnicima naselja Šljivica da se evakuišu. To naselje je bilo prvo pogođeno i pretrpelo je najveću štetu“, kaže Marija za DW. „Dobila sam zaduženje da primam prijave gde se nalaze ugroženi koje je potrebno evakuisati. Nisam shvatala koliko je situacija ozbiljna dok uznemireni ljudi nisu počeli da dolaze, opisivali su da je nivo vode došao do prvih spratova kuća i da su ljudi zarobljeni na potkrovljima i krovovima“, dodaje ona.

Hochwasser in Obrenovac

Kućni ljubimci ostavljeni

Neorganizovanost koja je vladala tri dana pošto su meteorolozi praktično najavili poplave ilustruje i poziv Obrenovčanima da ne napuštaju svoje domove koji je došao lično od gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Ta vest na zvaničnom portalu beograd.rs pojavila se u petak, a u međuvremenu je uklonjena.

Počneš da misliš samo na sebe

Kada je voda već poplavila prizemlja, Aleksandri Vuković, njenoj majci i komšijama ostalo je samo da čekaju čamce. „Prolazili su sporadično i vojni čamci, morali smo da ih dozivamo. Pitali su gde ima beba i male dece, ali se više nisu vraćali. Strašno je što dođe momenat kada samo na sebe misliš. Možda je to neljudski, a možda je sasvim prirodno“, priča Aleksandra. Ona je na kraju prošla dobro – u subotu je dozivala jedan čamac koji je pokupio nju i majku. „U čamcu je bio komandant Žandarmerije Milenko Božović. Pitao nas je zašto smo još uvek tu. Objasnile smo da do tada niko nije došao po nas, da nismo imale prave informacije“, dodaje Aleksandra. Mogla je da odahne tek kada je autobusom prebačena u Železnik, u halu FMP-a, gde je saznala da je i ostatak porodice na sigurnom.

Hochwasser in Serbien

Samoorganizacija putem Tvitera

Sebi su u velikoj meri prepušteni i građani širom Srbije, solidarni u pokušaju da pomognu ugroženim područjima. Društvene mreže su se usijale, građani skupljaju potrepštine, neki drugi nude kamione, neki podižu brane... „Ovo što do sada vidimo najviše liči na razne vidove građanskog samoorganizovanja“, piše Dejan Ilić na Peščaniku. „Ako ne može bolje, to je odlično. Međutim, za šta će nam onda država i njeni činovnici (u Sektoru za vanredne situacije ima ih 4.000)? Da vraćaju avione sa spasiocima? Da nas plaše Biblijom i milenijumskim katastrofama? Da nam objašnjavaju kako smo mi ipak bolje organizovani od drugih iako je naša nesreća desetostruko veća? Ne vidim zašto od njih ne bismo zahtevali više od toga.“

Aleksandra je kivna jer zna da i danas hiljade Obrenovčana čekaju pomoć, da nemaju hrane i vode. Kivna, jer veruje da je Obrenovac žrtvovan, da je voda puštena kako talas Savom ne bi stigao do Beograda. Kivna, jer su „na važnim mestima partijski ljudi, oni koji nisu stručni“. Nema Dodola, oblake niko ne kontroliše, ali se Aleksandra pita da li je moralo baš ovako. „Ljudi koji su nas evakuisali su profesionalci. Bili su divni, sve su uradili bez panike. Jedino se pitam zašto je stvar prepuštena profesionalcima tako kasno…“ Račun prirodne nepogode i nesposobnosti države isporučuje se ovih dana; voda se u Obrenovcu polako povlači. Trinaest mrtvih zvanično. Aleksandra je čula, priča se, da će na kraju biti stotine, možda hiljadu. Bilo bi dobro da i to bude samo glasina.

Audio i video