Prvo, činjenice – četiri nedelje pred izbore za Bundestag: Partije unije (CDU/CSU) su, sudeći prema anketama, nešto malo ispod 40 odsto, a Socijaldemokrate (SPD) jedva prelaze 20 procenata. Dakle 38:22 za stranke Angele Merkel, odnosno depresivnih 16 procenata zaostatka za Martina Šulca. S takvim rezultatima u pozadini, glavni kandidati dali su dva odvojena velika tzv letnja intervjua za javne TV servise ARD i ZDF.
Uprkos velikom i već mesecima stabilnom zaostatku, Šulc se u emisiji ARD-a „Izveštaj iz Berlina“ predstavio kao borac. A i šta mu je drugo preostalo. Uprkos tome, onaj ko ga je pažljivo slušao, nije mogao da otkrije ništa novo. Tvrdo protiv Turske, pledoaje za motore sa unutrašnjim sagorevanjem uključujući dizel, bolje obrazovanje – sve su to poznate pozicije, koje u suštini pokrivaju i CDU i CSU.
Tema bezbednost
SPD odnosno Šulc, očajnički traže slabu tačku protivnika. Ali nje nema, bar ne u percepciji šire javnosti. U oblasti unutrašnje bezbednosti, obe strane su za tvrdi kurs. Pritom su partije Unije u prednosti jer je ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer ovih dana prvo predstavio pilot-projekat za automatsko prepoznavanje lica uz pomoć video-kamera na javnim mestima, a dan kasnije, usledila je zabrana internet-sajta ekstremne levice „linksunten.indimedia.org“.
Verovatno nije slučajnost to da se i jedno i drugo dogodilo na početku vruće faze izborne kampanje. Još pre letnje pauze Merkelova je – onako kao usput – postavila temelje za donošenje zakona o istopolnim brakovima, uprkos otporu u sopstvenoj stranci. Time je SPD izgubio i poslednju temu s emotivnim nabojem kojom je mogao da izvrši pritisak na Merkelovu.
Kancelarka je arogantna? Teško!
I pošto je Šulcu nestalo municije kod konkretnih tema, počeo je da puca na Merkelovu kao ličnost. Ljudi imaju utisak da je ona „odsutna“ i „arogantna“, rekao je on u intervjuu. Stvarno? Ako je tako, onda bi rival morao da bude popularniji od kancelarke. A upravo je suprotno. Da se u Nemačkoj vlada odnosno predsednik vlade biraju direktno, Šulc, sudeći prema anketama, ne bi imao nikakve šanse.
Ukratko, neko ko zna da nema šanse da postane kancelar, pokušava ličnim napadima da od Merkelove preuzme kormilo. To je pokušaj koji mora propasti – s obzirom na veliku prednost Unije četiri sedmice uoči izbora za Bundestag, ali i zato što većina ljudi odbacuje takve napade, u svakom slučaju, onda kada nisu zasnovani konkretnim primerima. A Šulc nije ponudio konkretne primere. U međuvremenu, Angela Merkel se suvereno suprotstavila tim napadima: „Mislim da sam tu za narod“, rekla je kancelarka u intervjuu za ZDF, u emisiji „Berlin direkt“.
SPD se sa užasom seća 2009.
Uskoro, 3. septembra, njih dvoje će imati jedinu direktnu razmenu mišljenja – u TV duelu. Merkelova se, kako je rekla, raduje tom duelu. To je tvrdnja kojoj se može poverovati. Za razliku od Šulca, ona malo toga može da izgubi. Rivalu bez šanse, preostaje samo da ispadne što bolji – u očima što je moguće više glasača koji ga budu gledali te večeri na televiziji. Na generalnim probama koje su vršene odvojeno, Merkelova je bila u prednosti.
Šulcu preostaju samo dve skromne nade: da će možda uspeti da privoli mnoge neodlučne i da će proći bolje od Frank-Valtera Štajnmajera 2009. godine. Sadašnji predsednik Nemačke je tada kao kandidat SPD za kancelara postigao istorijski loš rezultat od 23 odsto. Ako 24. septembra Šulcu bude išlo baš jako loše – mogao bi da od Štajnmajera preuzme tu titulu.