„Tviter“ je opasan po izbore?

Vlada Donalda Tuska danas komemorativnim svečanostima želi da pokaže svetskoj javnosti da je Poljska bila kako prva tako i najteže unakažena žrtva sumanutih planova Adolfa Hitlera.

„Zidojče cajtung“ je obeležio pet godina drame u Beslanu. „Čitav grad je depresivan“, naslov je teksta ilustrovanog dvojim fotografijama: na jednoj pripadnik ruskih specijalnih jedinica iznosi jednu bebu odnekud, iza njega se vidi još ljudi koji takođe drže decu i trude se da ih prebace u bezbednu zonu; na drugoj, dve bake, svaka sa svoje strane naslonjena na isti nadgrobni spomenik, skrhane starice koje neutešno plaču.

Prošlo je pet godina otkako su teroristi iz Čečenije i Ingušetije upali u školu i kao taoce uzeli 1128 dece, nastavnika i roditelja, i 52 sata ih držali u gimnastičkoj sali, dok, 3. septembra u 13:05 ruske snage bezbednosti nisu upale u zgradu i na svoj način rešile situaciju – u toj akciji ubijeno je 330 ljudi, među njima 186-oro dece. Stanovnici Beslana su posle tragedije imali priliku da razgovaraju sa tadašnjim predsednikom Putinom i to je bilo sve. Preživela deca, koja su ranjena ili teško traumatizovana, do danas nisu dobila nikakav specijalan status, u Beslanu čak ni klinika za rehabilitaciju nema dečje odeljenje. Stanovnici ovog grada do danas nisu dobili odgovor na pitanje: da li su specijalci morali da napadnu teroriste bacačima plamena i tenkovima, uništavajući sve pred sobom, napadače i žrtve zajedno?

Mnogi su obeležili i dolazak pukovnika Moamera El Gadafija na vlast u Libiji – pre tačno 40 godina- pa tako i „Frankfurter algemajne cajtung“. 1. septembra 1969. takozvani Slobodni oficiri su svrgli sa vlasti kralja Idrisa I Al Senusija, a vođa pučista bio je Gadafi, koji je zatim u Libiji vladao negujući panarabizam, islam i specijalnu arapsku podvarijantu socijalizma bez klasne borbe i materijalizma). Otkako je prestao da zvanično važi za podstrekača antiimperijalističkog terorizma i Libija više ne živi pod sankcijama, Gadafi je ponovo počeo da razvija svoje šatore po svetu. To, doduše neće biti slučaj u Njujorku, gde će on sredinom septembra učestvovati u zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Njegovi čuveni šatori koji spolja izgledaju kao izbeglički logor a iznutra kao hoteli sa pet zvezdica, sa klima-uređajima, zlatnim foteljama i plazma-televizorima, u Sjedinjenim Američkim Državama nisu tako rado viđeni kao drugde: najpre je odbijen Gadafijev zahtev da se šatori razapnu usred Central parka.

Frankfurtski list donosi i zanimljivu belešku o tome kako se političarima ne sviđa mogući uticaj internet-platforme „Tviter“ na predstojeće savezne parlamentarne izbore. Predsednik Bundestaga je rekao da postoji opasnost da se prognoze o rezultatima izbora na „Tviteru“ pojave pre nego što se zatvore izborna mesta, što bi, kako kaže, moglo da utiče na te rezultate. Jer, političari su uočili da su se u nedelju, pre zatvaranja glasačkih lokala, na internetu pojavile prognoze rezultata koje su se oslanjale na slobodne procene raznih samozvanih dokonih, a možda i zlonamernih posmatrača, procene koje se nisu poklapale sa onima koje je objavila televizija ARD na kojoj rade najveći stručnjaci za prognoziranje izbornih rezultata. A i kada je u Saveznoj skupštini biran nemački predsednik, rezultat je i pre samog glasanja već objavljen na „Tviteru“.

priredio Saša Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević