TV kanal sa voditeljkama u nikabu

Neki Egipćani u šali novu televiziju nazivaju „Undercover TV“. Svi zaposleni – čak i iza kamera – su žene i sve rade pokrivene. Vide im se samo oči. Ovakvo pokrivanje ortodoksni muslimani nazivaju „nikab“ i smatraju da bi, iz verskih razloga, trebalo da bude obavezno za sve žene. Maria TV je privatni kanal, nazvan po Mariji al Kibtiji, u prevodu Marija Koptkinja. Ona je bila hrišćanska robinja iz Egipta, žena proroka Mohameda. Sa njim je imala sina Ibrahima koji je umro u ranom detinjstvu.

Kada je najavljen početak rada novog kanala, mnogi Egipćani su bili zaprepašćeni, poput novinarke Hebe Hešam: „Bila sam zaprepašćena kada sam čula za televiziju na kojoj bi se pojavljivale samo žene koje nose nikab. Mnogi su bili šokirani“, Ova mlada žena istovremeno naglašava: „Mislim da su mediji i ideološka elita želeli da šokiraju ljude. U poslednje vreme bilo je dosta kritika na rečun salafista i muslimanske braće. Državni mediji su još uvek protiv islamista, a i većina privatnih medija ima liberalni program.“

Pokrivene žene u Egiptu su diskriminisane

Egipatsko društvo je konzervativno. Većina žena nose marame. Ali, ženama koje su potpuno pokrivene, a njih je u poređenju daleko manje, nije lako. „One nemaju pristup klubovima koji su bliski vojsci. Nemaju pravo da ulaze u određene restorane, ne dozvoljavaju im da polažu ispite i bile su izložene raznim vidovima diskriminacije“, kaže Heba Hešam. Na državnoj televiziji žene sa nikabom se praktično nikad ne pojavljuju. Ahmed Abdalah, vlasnik „Maria TV“, ovu televiziju predstavlja kao pobedu za žene. „Posle decenijama duge diskriminacije sada počinje slobodna era za žene koje nose nikab“, kaže on.

U programu ova „slobodna era“ deluje groteskno. Voditeljke daju verske savete, razgovaraju telefonom sa gledateljkama, primaju goste sa kojima pričaju o problemima u braku ili u domaćinstvu, ali se ne može videti da li se žene na ekranu raduju, ili su zabrinute, da li deluju vedro ili ozbiljno. Njihova lica su tabu. Voditeljke čak daju kozmetičke savete, ali ne pokazuju kako to praktično izgleda. Muškaraca na ovoj televiziji nema, sa njima se čak ni telefonom ne razgovara. Inače, program uređuju krajnje konzervativni salafisti ili ljudi koji su im bliski.

Nikab – ne pominje se u Kuranu

Nikab potiče iz pre-islamskog vremena, rasprostranjen je pre svega u zemljama sa jakom plemenskom strukturom – na primer u strogo vehabističkoj Saudijskoj Arabiji. Salafisti u Egiptu inspirisani su saudijskim islamom. Inače, većina egipatskih muslimana smatra da potpuno pokrivanje lica nije islamsko. Na Univerzitetu Al Azar u Kairu, jednom od najuticajnijih u sunitskom islamu, nošenje nikaba je pre nekoliko godina čak bilo zabranjeno. Ni u Kuranu, ni u mnogim verskim knjigama ne pominje se pokrivanje lica.

Publicistkinja Rania El Malki veruje da ljudi očekuju neku vrstu oslobađanja od siromaštva i bede kada verska pravila tumače strože nego što je potrebno. „Ljudi su frustrirani onim što se dešava u Egiptu. Okretanje veri čini im se kao izlaz. Ljudi ne očekuju ništa od ovozemaljskog života, koncentrišu se na nebeski. Tada će biti rešeni svi njihovi problemi.“

Islamisti u Egiptu društvu žele da daju konzervativni pečat. U Suecu je nedavno jedan salafista nožem izbo jednog mladića koji je uveče sedeo u parku sa svojom verenicom. Za ultra ortodoksne muslimane to je nemoralno. Pa ipak, novinarka Heba Hešam ne strepi: „Ovde je reč o aktivnostima nekih ljudi, koji na kraju nanose štetu islamu. Ne plašim se onog što rade. Niko više egipatsko društvo ne može ni na šta da natera.“

Autori: Jirgen Strijak (ard) / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Jakov Leon