1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

TV debata podstiče izbornu kampanju

Nastavak politike štednje, veće investicije, dublje integracije, zelena ekonomija, više demokratije i solidarnosti – sve su to predlozi na osnovu kojih bi građani EU 25. maja trebalo da odluče kojim putem ići napred.

Deset dana pre finala evropskih izbora, na kojima građani Evropske unije biraju svoje predstavnike za novi saziv Evropskog parlamenta, evropski konzervativci, socijaldemokrate, liberali, zeleni i evropska levica direktno su sučelili svoje stavove na debati u Briselu, a Evropljanima poručili da sami izaberu svoju budućnost. Po prvi put u istoriji Unije, birači iz 28 zemalja članica odlučivaće ne samo o svojim predstavnicima u Evropskom parlamentu, od čega zavisi i formiranje parlamentarnih grupa i parlamentarna većina, već bi većina njihovih glasova trebalo da odluči i ko će biti na čelu Evropske komisije narednih pet godina.

Nastavak politike sređivanja javnih finansija

Predstavnik evropskih konzervativca, koji su u prethodnom mandatu imali većinu u Evropskom parlamentu, ali i, po izboru Saveta EU, predsednika Evropske komisije (Žoze Manuel Barozo dolazi iz redova Evropskih narodnih partija), ovoga puta je iskusni Žan Klod Junker, nekadašnji premijer Luksemburga i bivši predsednik Evrozone.

Junker koji podržava do sada preduzete mere štednje i zalaže se prvenstveno za nastavak politike sređivanja javnih finansija, a zatim i za privredni rast i otvaranje novih radnih mesta, iz Brisela je poručio građanima Evrope da ne može da se troši više nego što se ima:

„Želim Evropu u kojoj neće biti više veštačkih podela na sever i jug, na stare i nove članice, na mlade i stare. Želim Evropu mudrog kompromisa.“

Povratiti poverenje

Europawahl 2014 Wahlkampfdebatte Eurovision

Martin Šulc i Žan Klod Junker

Da „konzervativna“ budžetska disciplina ne sme da bude prepreka investicijama za privredni rast i otvaranje novih radnih mesta poruka je glavnog Junkerovog konkurenta za mesto predsednika Evropske komisije, socijaldemokrate Martina Šulca. Šulc, dosadašnji predsednik Evropskog parlamenta, smatra da Evropa u narednom periodu prvenstveno mora da povrati svoj „najveći izgubljeni kapital“, a to je poverenje građana:

„Živimo u evropskoj kući čija vrata i prozori moraju da ostanu otvoreni i da damo šansu narodu da vidi šta se unutra dešava i ko odlučuje o njima. Želim EU kojoj će interes naroda biti na prvom mestu i koja će da se bori za bolji život, pogotovo za budućnost mladih.“

I dok se evropski konzervativci i socijalisti prepiru oko toga šta je trenutno važnije štednja ili investicije, po pitanju spoljne politike i konkretno krize u Ukrajini, složni su u oceni da je EU „meka sila“, koja konflikte mora da rešava dijalogom, a nikako vojnom silom: „Imamo dovoljno vojnih groblja EU, dijalog je rešenje“, izjavio je Junker.

Koliko su uspešni „poznati recepti“ i šta su alternative?

Da je Evropska unija, nasuprot već oprobanim „receptima“ konzervativaca i socijaldemokrata, potrebna „nova strategija“, smatra predstavnik evropskih liberala i demokrata Gaj Verhofstad. On rešenje za evropske probleme vidi u još dubljoj integraciji, kako bi se na najbolji način iskoristila veličina i snaga Unije:

„Evropska unija je na raskršću. Moramo da odlučimo da li ćemo unazad ka nacionalnim državama ili napred u integrisanu Evropu. Ako želimo da rešimo probleme, od klimatskih promena, preko nezaposlenosti i ekonomije, potrebna je jača evropska saradnja i jača EU.“

Poruka liberala je da Evropska komisija sa njima na čelu neće biti podređena „uticaju Berlina i Pariza“, što je, prema rečima Verhofstada, jedan od glavnih problema EU.

Umesto štednje – „zelena ekonomija“

Europawahl 2014 Wahlkampfdebatte Eurovision

Aleksandar Cipras i Ska Keler

I dok evropski liberali, kada je ukrajinska kriza u pitanju, pozivaju na „ozbiljne sankcije“ prema najbližem krugu Putinovih saradnika „jer je to jedino što će oni razumeti“, evropski „zeleni“ traže prestanak izvoza oružja iz EU u Rusiju kao i oslanjanje Evrope na sopstvene, obnovljive izvore energije. Kandidatkinja zelenih za predsednicu Evropske komisije Ska Keler, Evropljanima umesto štednje koja je „samo pogoršala situaciju“, nudi opciju investiranja u „zelenu ekonomiju“, koja je, prema rečima Keler jedini održivi izvor privrednog rasta i novih radnih mesta u godinama koje dolaze:

„Na predstojećim evropskim izborima vi odlučujete u kom pravcu će se EU kretati. Zeleni i ja vam nudimo alternativnu Evropu. Ja se borim za Evropu kojoj je više stalo do ljudi nego do banaka. Za Evropu u kojoj niko ne pada i koja se brine o svima. Za Evropu solidarnosti i onu koja će biti na čelu borbe protiv klimatskih promena, jer će i to odlučivati o našoj budućnosti“, poručila je evropskim biračima Ska Keler.

Da li će glas naroda biti presudan?

Da u današnjoj Evropskoj uniji vlada „deficit demokratije“ i „paranoja dugova i štednje“ gotovo je podrazumevajuća poruka Aleksisa Ciprasa, kandidata evropske levice i lidera grčke opozicije. Cipras kaže da su EU potrebni uravnotežen razvoj svih regija i solidarnost, a da su „dosadašnji lekovi pacijenta učinili još bolesnijim“:

„Mi želimo Evropu koja pripada njenom narodu. Želimo solidarnost i demokratiju. Da velike odluke donose građani na referendumu, a ne da se one donose „iza zatvorenih vrata“. Sistem „trojke“ (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija) mora se napustiti, a pitanje dugova i krize rešavati dijlogom, na osnovama demokratije i socijalne kohezije“.

Najviše šansi za konzervativce i socijaldemokrate

Iako predizborna kampanja u Evropskoj uniji pokazuje da su ekonomski oporavak i smanjenje nezaposlenosti i dalje primarni evropski ciljevi, načini kako do njih stići se razlikuju. Ono u čemu se sve vodeće evropske partije slažu jeste poruka građanima Evrope da su u prilici da izaberu svoju budućnost. Istovremeno poruka zemljama-članicama, koje će se naknadno dogovarati o predlogu za predsednika Evropske komisije, jeste da se glas naroda mora poštovati.

Petoro izabranih kandidata koji predstavljaju najveće političke grupacije u EU, upozoravaju Savet EU da bi bilo koje drugo rešenje za prvog čoveka Evropske komisije bilo „poništavanje demokratije u Evropi“. Poznavaoci evropskih političkih prilika rećiće da, i ovoga puta, konzervativci i socijaldemokrate imaju najviše šansi da dobiju najveći broj glasova, a samim tim i mesto prvog čoveka Komisije. To ujedno znači da se evropska politika u narednom periodu neće puno razlikovati od dosadašnje, koju su, u najvećoj meri, kreirale upravo te dve političke familije.