1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Turske tate preuzimaju brigu o detetu

Obično se u Nemačkoj govori o šansama mladih Turaka na obrazovanje, ali ne i o tome da bi trebalo ojačati ulogu roditelja u obrazovanju i vaspitanju dece. Najnoviji projekat "Očevi razgovaraju" bi to trebalo da promeni.

default

Sve je veće interesovanje muškaraca turskog porekla u Nemačkoj da otvoreno razgovaraju o porodičnim ili vaspitnim problemima

Projekat "Očevi razgovaraju" pokrenut je 2007. i do sada je uspeo da okupi oko 30 učesnika. Značajan broj, s obzirom da je prvobitno samo dvoje muškaraca turskog porekla dolazilo na nedeljna okupljanja. Za razliku od žena, muškarcima stranog porekla još uvek teško pada kada moraju da zatraže pomoć kako bi razgovarali o porodičnim ili vaspitnim problemima. Na to ukazuje nastavnik i psiholog poreklom iz Turske, Kazim Erdogan. Pre dve godine on je u berlinskom naselju Berlin-Nojkeln započeo projekat "Očevi razgovaraju". Na to ga je podstakla činjenica da su isključivo majke te koje prisustvuju roditeljskim sastancima.

Očevi i dedovi

Učesnici projekta "Očevi razgovaraju" imaju između 24 i 65 godina. Stariji dolaze pre svega zbog svojih unuka, jer smatraju da su zakazali u vaspitanju sopstvene dece. Oni žele da u budućnosti bolje komuniciraju sa svojim unucima, kaže Erdogan. "Mlađi učesnici se interesuju za rani razvoj jezičkih sposobnosti deteta, za određene vrste škola, za poboljšanje odnosa sa partnerom. Postavljaju pitanja o seksualnosti, poslu, odnosno nezaposlenosti u Nemačkoj. Oni su uglavnom samohrani očevi."

Vater mit Tochter

Otac je isto toliko kao i majka važan u procesu vaspitanja deteta

Mohamed u kasnim tridesetim koji radi kao vozač mašina, jedan je od prvih učesnika projekta. Ured za mlade je ocu troje dece preporučio da se prijavi za projekat. Mohamed se priseća da se na poslednjem sastanku očeva razgovaralo o tome da se u mnogim školama prodaju tablete koje se mogu naći i u apotekama. One imaju mnoga neželjena dejstva kao droge. O tome je potom razgovarao sa svojim 17-godišnjim sinom koji upravo završava srednju školu. “Rekao sam svom sinu, da su te tablete protiv bolova istovremeno droga. 'Ako tako nešto vidiš, nemoj da kupuješ. Meni sve možeš da kažeš. Ja idem često u školu, pa ću popričati i s direktorom, kako bi nešto preduzeo'."

Šansa za nove generacije

Penzioner Sulejman živi već 36 godina u Nemačkoj i seća se početnih poteškoća u tuđini. Tada nije bilo integracionih kurseva za učenje jezika. A danas on želi da pruži svojim unucima bolju budućnost u Nemačkoj. “U naše vreme zbog prezauzetosti nismo imali prilike da učimo, ali naša deca sada mogu da nauče da savršeno govore nemački."

Društvo bez očeva

U međuvremenu su u Berlin-Nojkelnu formirane grupe očeva i muškaraca, pri čemu je prva grupa od 30 očeva ujedno i najveća. Druge tek treba da se ustale, kaže Kazim Erdogan: “Ako bi bilo po mome, takve grupe bi trebalo da postoje širom Nemačke. Bez očeva koji se staraju o obrazovanju i vaspitanju deteta, obrazovanje će biti na klimavim nogama. A to nije dobro. Potrebni su nam i majke i očevi, jer je sve prisutnija opasnost od toga da živimo u društvu bez očeva. I tome se moramo suprotstaviti."

Čekalo se predugo

Ljudi se svakodnevno raspituju za Kazimov projekat, što je njemu samo potvrda za jedno: “Ne možemo imati dovoljno takvih grupa koje ćemo i da obrazujemo. Potreba je ogromna. Čekali smo predugo."

  • Datum 31.01.2009
  • Autor Sabine Riperger
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gkar
  • Datum 31.01.2009
  • Autor Sabine Riperger
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gkar