Turska vlada u ćorsokaku

Turska pojačava svoje vojno prisustvo na granici sa Sirijom. Dodatni vojni avioni se već danima raspoređuju u gradu Dijarbakir, takođe je povećan i broj tenkova. Svakodnevno dolazi do incidenata. Na granate ispaljene sa sirijske strane na turskom tlu, turska armija reaguje artiljerijskom vatrom. Ne zna se da li u tim napadima ima povređenh. Ali zato se zna se da su 3. oktobra usled sirijske paljbe u turskom graničnom mestu Akčakale poginule dve žene i troje dece. Dan kasnije je parlament u Ankari turskoj vladi dao mandat da vojno interveniše u Siriji, ukoliko to smatra neophodnim.

Nova eskalacija

Situacija se dalje zaoštrila prošle sedmice kada su turski vojni avioni prisilili na slietanje jedan sirijski putnički avion koji je iz Moskve leteo za Damask. Prema navodima turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, u avionu se nalazila municija i vojna oprema. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je uzvratio da se radilo o sasvim legalnoj isporuci radarskih delova. U petak (12.10.) je došlo do još jedne intervencije - prema turskim navodima jedan borbeni avion turske avijacije je presreo jedan sirijski helikopter koji se približio granici.

Prisiljavanje sirijskog aviona na sletanje pogoršalo je i odnose između Turske i Rusije. Rusija podržava sirijske vlastodršce, turski premijer Erdogan je za razliku od Rusije, Asadu davno okrenuo leđa. "Nakon promene režima u Tunisu, Libiji i Egiptu, turska vlada je računala s tim da će potrajati nekoliko meseci dok ne dođe do pada Asadovog režima. Kada je postalo jasno da sa Zapada nema aktivne podrške - iz SAD zbog predsedničkih izbora i opšte izmorenosti zbog kriza, a iz EU zbog toga što ionako ne postoji zajednički koncept spoljne politike, Turska je primetila da je samu sebe saterala u ćorsokak," kaže Ginter Zojfert, ekspert za Tursku pri Fondaciji za nauku i politiku u Berlinu.

Kada je u proleće sirijski predsednik Bašar al Asad silom pokušao da uguši mirne demonstracije, Turska je brzo otvorila svoje granice za sirijske izbeglice. U međuvremenu se oko 93.000 Sirijaca nalazi u prihvatnim centrima. Turska ne želi, kako je najavila, da prihvati više od 100.000 izbeglih.

Podrška sirijskim pobunjenicima

Turska je svojim isporukama oružja postala najbitniji pomagač sirijskim pobunjenicima. Asadovim protivnicima iz "Slobodne sirijske armije" je na taj način pošlo za rukom da pod svoju kontrolu stave čak 20 kilometara granice prema Turskoj. Sirijsko seosko stanovništvo je napustilo ova područja, zemlja je paralizovana. Pobunjenici municiju, pa čak i hleb i vodu moraju da dobavljaju iz Turske, ranjenim pobunjenicima se u Turskoj pruža medicinska pomoć, puteve snabdevanja iz Sirije blokirale su Asadove trupe - to je preneo jedan turski novinar koji je želeo da ostane anoniman.

Sada se strahuje da bi granate, puške i municija mogli da dospeju u ruke islamističkih milicija. Agenti američke tajne službe CIA, zato kontrolišu raspodelu oružja. U međuvremenu su uspostavili kontakte sa umerenim protivnicima režima, piše "Njujork tajms". Ovakav razvoj događaja zabrinjava Gintera Zojferta iz Fondacije za nauku i politiku: "Uznemirujuće je to da su vojnici američke armije navodno stigli u Jordan i Tursku, treneri za savetovanje izbeglica koji eventualno sprovode i vojne treninge." Ovaj ekspert smatra da bi to moglo da dovede do daljeg zaoštravanja konflikta.

Zabrinutost zbog krize u Siriji

Turska javnost nema razumevanja za stav premijera Erdogana kada je reč o konfliktu u Siriji. On prvi put tokom svog desetogodišnjeg mandata nailazi na negodovanja. Polovina birača je prošle godine na parlamentarnim izborima glasala za Erdogana. Njegova AKP stranka donela je zemlji stabilnost. Od tada Turska uživa u visokoj stopi privrednog rasta i ubraja se u 20 najvećih ekonomija u svetu. Veliki broj stanovništva dostigao je skromno blagostanje. Građani Turske se sada boje da bi Erdoganov kurs konfrontacije sve to mogao da ugrozi.

Autorke: Gabrijele Ol / Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednica: Ivana Ivanović