Turska traži da se SAD više angažuju u Siriji | Politika | DW | 10.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Turska traži da se SAD više angažuju u Siriji

Nakon predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, Turska očekuje snažnije angažovanje Vašingtona u Siriji. Ali Barak Obama po svoj prilici neće ispuniti turska očekivanja.

Turkish soldiers in a military vehicle patrol on the Turkish-Syrian border near the village of Hacipasa in Hatay province, southern Turkey October 12, 2012. REUTERS/Osman Orsal (TURKEY - Tags: POLITICS CIVIL UNREST MILITARY)

Grenzkonflikt Türkei Syrien

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je bio u avionu za Indoneziju kada je čuo da je Barak Obama pobedio na izborima. On je pohvalio američkog predsednika kao pouzdanog partnera Turske, ali je istovremeno dodao i listu zahteva za Obamin drugi mandat.

Zbog druge izborne kampanje, turska vlada nije vršila veliki pritisak na Sjedinjene Američke Države po pitanju aktuelnog konflikta u susednog Siriji, rekao je Erdogan po sletanju u Bali. To će se uskoro promeniti: turski premijer vrši pritisak na SAD da usvoje „potpuno drugačiji“ stav prema Siriji.

Očigledno je da su turska i američka vojska već raspravljale o razmeštanju raketa "patriot" u pogranično područje Turske prema Siriji. Dok je Erdogan naglasio da njegova zemlja nije zahtevala isporuku raketa od svojih NATO saveznika, ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu je izjavio da bi rakete "patriot" mogle da se koriste da bi se Turska, kao NATO članica, zaštitila od širenja sirijskog konflikta na njenu teritoriju.

Zona zabrane letenja

Prema izveštajima turskih medija, svrha planova o razmeštanju raketa nije zaštita turske teritorije, nego stvaranje zone zabranjenog leta iznad severne Sirije. Sirijska opozicija je u više navrata tvrdila da su sirijske vazdušne snage krive za njihov neuspeh u borbi protiv snaga Bašara el Asada. Sjedinjene Američke Države i Turska, otuda, razmatraju raspoređivanje protivavionskih raketa da bi odvratile sirijisku armiju da koristi avione u blizini granice.

Na ovaj način, pojas od 60 kilometara južno od tursko-sirijske granice bi mogao da postane zabranjena zona za sirijske borbene avione i helikoptere. Prema medijskim izveštajima turske borbene letelice koje patroliraju granicom pojačale bi ovo preventivno dejstvo.

Ako plan uspe, makar deo od otprilike 112.000 sirijskih izbeglica u Turskoj mogao bi da se vrati u Siriju bez rizikovanja svojih života. I sirijski pobunjenici bi imali priliku da stabilizuju „oslobođene“ regione u Siriji, omogućivši tako uspostavljanje zaštitne zone i bez mandata UN-a.

Saterivanje Asada u ćošak

In this photo taken Tuesday, April 10, 2012, the border crossing between Turkey and Syria is seen from a refugee camp near the border, in Kilis , Turkey. Turkey's prime minister accused Syria of infringing its border and said Tuesday that his country is considering what steps to take in response, including measures we don't want to think about. (Foto:Germano Assad/AP/dapd)

Turski premijer vrši pritisak na SAD po pitanju Sirije

Prednost plana za SAD i Tursku jeste što će im ovo dozvoliti da povećaju pritisak na Asada bez potrebe da strane trupe intervenišu direktno u Siriji - i bez davanja prilike sirijskoj saveznici Rusiji da spreči strane trupe vetom u UN-u.

U svakom slučaju, isporuke američkog oružja sirijskim pobunjenicima će postati verovatnije, jer Obamina administracija više ne treba da strahuje od gubljenja birača zbog mešanja u poslove bliskoistočnih zemalja.

Napori Vašingtona da se rekonstruiše političko krilo sirijske opozicije takođe služe cilju hvatanja Asada. Američka državna sekretarka Hilari Klinton je prošle sedmice istakla da sirijska nacionalna skupština, formiranu u egzilu, treba da se reorganizuje i obrati više pažnje na interese opozicije u Siriji.

Bez zaokreta

President Barack Obama walks on the South Lawn of the White House in Washington, Wednesday, March 7, 2012, after his return from North Carolina. (Foto:Charles Dharapak/AP/dapd)

Obama

No Erdoganova administracija ne može da očekuje da se američka poltika prema Siriji, do sada suzdržana, okrene za 180 stepeni. Direktna vojna intervencija ne dolazi u obzir. Pod znakom pitanja je čak i podrška SAD-a saveznicima u preduzimanju vojne akcije, kao ona u Libiji 2011, i to zbog jačine sirijskih vazduhoplovnih snaga.

Na kraju krajeva, konflikt u Siriji nema mnogo veze sa SAD, napisao je Kadri Girsel, kolumnista turskog lista "Milijet". Očigledno je to ono što je važno Obami i zbog toga je odoleo pritisku regionalnih partnera SAD da se upusti u „rat sa nepoznatim ishodom“ u Siriji, smatra Girsel.

Ako je ovo tačno, Erdogan će biti razočaran svojim velikim očekivanjima od „drugačijeg“ pristupa Amerike sirijskim dešavanjima.

Autori: Tomas Zajbert / Gorana Sekulić

Odg. urednica: Ivana Ivanović