Turska ne može sama

Posle skoro dve godine krize u susednoj Siriji, turske diplomate mogu samo da odmahuju glavom na stavove sirijskog predsednika Bašara al Asada. Damask i dalje ne sagledava stvarnu situaciju, kaže visoki zvaničnik iz Ankare. Čak i Rusija, najbliža Siriji, polako se distancira od Asada.

Turska vlada je sigurna da je Asadov režim došao do svog kraja. Međutim, mogućnosti Turske da utiče na odluke suseda su ograničene. To pokazuje razvoj situacije poslednih meseci. Ankara nije uspela da progura zabranu letova nad severom Sirije niti je bila u stanju da ujedini sirijsku opoziciju na svojoj teritoriji.

Niko ne spori da Turska, sa 900 kilometara dugom kopnenom granicom sa Sirijom, ozbiljno pati zbog tamošnjeg građanskog rata. Oko 200.000 sirijskih izbeglica nalazi se u Turskoj – 140.000 u izbegličkim logorima, a oko 50.000 kod rođaka ili u iznajmljenim stanovima. U sirijskom granatiranju ginu turski civili, turski piloti izviđačkih aviona ginu.

Ipak, zapadni partneri više puta su upozoravali Tursku da pokaže uzdržanost. Pretnje turske vlade da će preduzeti vojnu akciju u Siriji nisu naišle na odobravanje NATO-saveznika nego su izazvale strah od eskalacije. Upravo zato NATO stalno upozorava na defanzivni karakter njihove odluke da pošalju protiv raketni odbrambeni sistem „Patriot“ u Tursku u cilju odbrane od eventualnih raketnih napada iz Sirije.

Američka uloga presudna

Ključnu ulogu igraju SAD. Premijer Redžep Tajip Erdogan i ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu žele da od Turske naprave regionalnu silu, ali su svesni da polovinu svoje snage mogu da zahvale bliskim odnosima sa Vašingtonom i drugim zapadnim silama.

Raspoloženje među turskim građanima takođe predstavlja kočnicu za razmišljanja o vojnoj intervenciji. Ankete pokazuju da turski glasači odbacuju tursko mešanje u Siriji, što predstavlja jak argument uoči regionalnih, parlamentarnih i predsedničkih izbora u naredne dve godine.

Turska nije imala sreće ni u naporima da ujedini hronično zavađenu sirijsku opoziciju u egzilu, koja se od septembra 2011. godine nalazi na turskom tlu. Smena na vrhu Sirijskog nacionalnog saveta nije donela nikakav uspeh. Nova sirijska Nacionalna koalicija za svoj štab nije izabrala Tursku već Egipat.

I u novoj godini sirijski sukob ostaće glavni problem turske spoljne politike. Sve više postaje aktuelno i pitanje oblikovanja nove politike nakon kraja Asadovog režima. Turska je zbog izvoza zainteresovana za što brže smirivanje situacije. Propala država ili radikalni islamski režim u susedstvu, za Tursku predstavlja horor-scenario. U 2013. godini Turska će se truditi da spreči takav razvoj situacije. Međutim, iskustva iz 2012. pokazuju da Ankara, uprkos težnji da dostigne ulogu regionalne sile, to ne može da postigne sama.

Autori: Tomas Zajbert / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković