1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Turska i Rusija – nikad bolji odnosi

Odnosi Rusije i Turske nikada u poslednjih 150 godina nisu bili bolji. To dokazuje i poseta predsednika Dmitrija Medvedeva Turskoj koja počinje večeras (11.5.) Da li to ugrožava odnose Turske sa EU i NATO?

default

Premijeri Putin i Erdogan u Ankari 2009.

Turska gleda na Rusiju kao na važnog ekonomskog, strateškog i političkog partnera. Dve zemlje će prilikom ove, prve posete ruskog predsednika Turskoj, formirati Koordinacioni savet za saradnju na visokom nivou kojim će zajedno predsedavati predsednik Medvedev i premijer Redžep Tajip Erdogan. Pored toga, očekuje se da će više od 20 dokumenata biti potpisano u oblasti ekonomske, energetske saradnje i saradnje u obrazovnom i turističkom sektoru.

„Otvorena pitanja ne mogu se rešiti bez Rusije“

Dimitri Medwedew

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev

Zamenik podsekretara turskog ministarstva spoljnih poslova za Kavkaz i Centralnu Aziju - Unal Čevikoz, u intervjuu za Dojče vele, kaže da su rusko-turski odnosi bitan faktor u održavanju stabilnosti i bezbednosti u turskom susedstvu i čitavom regionu. Čevikoz dodaje i da dobri odnosi sa Rusijom ne znače okretanje leđa Zapadu:

„Otvorena pitanja koja ’muče’ naše susede i naš region ne mogu se rešiti bez Rusije. Iz te perspektive, to znači da rusko-turski partnerski odnosi treba da doprinesu globalnom miru i bezbednosti. To nipošto ne znači da se Turska udaljava od Zapada.“

Dve zemlje već su uspostavile tesnu saradnju u oblasti energetike, prilikom posete ruskog premijera Vladimira Putina Ankari avgusta 2009. Čevikoz ističe da su interesi dveju zemalja saglasni i da Turska nastoji da bude glavni tranzitni koridor za gas između Istoka i Zapada. Čevikoz o ciljevima Turske spoljne politike kaže:

„Prvi cilj“, prema rečima Čevikozta, jeste „puno članstvo u Evropskoj uniji. Drugi cilj jeste da Turska bude zemlja svojevrsni stožer na geografskom području koje spaja Aziju, Afriku i Evropu. Nije istina da se Turska udaljava od Zapada. Ona ulaže napore da smanji probleme sa susedima i uspostavi maksimalnu saradnju, što samo može da pomogne ambiciji da postane punopravna članica EU“, kaže Ćevikoz.

Zašto su u EU uznemireni?

„Evropska unija ne može da stavi prigovor na rusko-tursko zbližavanje, posebno ako će to da doprinese smanjenju napetosti na Kavkazu“, kaže za Dojče vele španski ambasador u Turskoj Joan Klos, čija zemlja trenutno predsedava Evropskoj uniji.

Abdullah Gül in Kopenhagen

Predsednik Turske Abdulah Gul

„EU odbija Turskoj članstvo u evropskom klubu. Ne možemo da očekujemo od Turske da bude disciplinovana kao za vreme hladnog rata. To je složen odnos. EU stoji iza ideje o ’mekoj moći’. I onda kada naš sused, Turska, govori o toj moći, osećamo se uznemireno. To je šteta. Zato mislim da treba da razvijemo bolje odnose sa Turskom. Mislim da je ideologija turske vlasti na liberalno-demokratskom kursu i treba da se potrudimo da ih privučemo na našu stranu.“

Turska protiv sankcija Iranu

Turska se, iako je članica NATO, protivi odluci Alijanse o potencijalnom uvođenju sankcija Iranu zbog razvijanja nuklearnog arsenala. „Iako Zapad na taj stav ne gleda sa oduševljenjem, Turska nastoji da očuva svoje ekonomske interese“, kaže za Dojče vele direktor nemačkog fonda „Maršal“, Ozgur Unluhisarčikli.

„Ekonomski odnosi i trgovinska razmena između Turske i Irana je veća nego trgovina sa SAD. Iran je susedna zemlja, bogata prirodnim izvorima, energijom i gasom. Zato Turska ne može tako lako da se složi sa sankcijama protiv Irana, jer bi to značilo višemilionske gubitke.“

Ipak, Unluhisarčikli dodaje da Turska takođe mora da promeni svoj pristup i retoriku ako želi razumevanje sa Zapada. „Nije razumljivo kada Turska kaže da ’ne veruje da Ahmadinedžad pokušava da napravi atomsku bombu’, kao što nije razumljiv ni stav da ’Iran može da ima nukleanu bombu , kada već ostale bliskoistočne zemlje poseduju takvo oružje’. To ne ostavlja dobar utisak.“

Autori: Deger Akal / Tijana Milunović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 11.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NLER
  • Datum 11.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NLER