1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Turska gura BiH ka NATO-u zbog Irana?

Pažnja „velikih“ ponovo je okrenuta BiH, nestalnoj članici Saveta bezbednosti UN-a. Uoči glasanja o sankcijama Iranu, ovoj zemlji ponuđen Akcioni plan za članstvo u NATO-u (MAP), iako nije ispunila sve uslove.

Turska hoće da obezbedi kopneni put ka Evropi

Turska hoće da obezbedi kopneni put ka Evropi

Nakon niza neuspešnih političkih pregovora, velike sile se ponovo okreću Balkanu, odnosno BiH. U novoj diplomatskoj ofanzivi, koja se ovoga puta odvija van bosanskih političkih centara moći, najznačajniju posredničku ulogu ima Turska.

Politikolog i direktor Centra za međunarodne odnose u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da je Turska, kao 17-ta ekonomska sila sveta, višestruko motivisana za obnovu i jačanje svog političkog uticaja na Balkanu.

„Veoma bitan interes Turske je da se teritorijalno poveže sa Evropskom unijom, jer svi teritorijalni kopneni putevi za Evropsku uniju iz Turske vode preko jugoistoka Evrope“, kaže Šolaja.

Tadić obuzdava Dodika

Politički komentator Vlastimir Mijović smatra da je Turska, kao pouzdan saveznik Sjedinjenih Država, „zadužena“ da u ime američke diplomatije pokrene pozitivne političke procese u ovom delu Evrope, a početak tih procesa ozvaničen je istanbulskom deklaracijom. Prema Mijovićevom mišljenju, potpisnici deklaracije, Haris Silajdžić i Boris Tadić, imaju i konkretna zaduženja. Dok se od Silajdžića očekuje pozitivna promena odnosa prema Srbiji, Tadić bi, na nagovor ekonomski moćne Turske, trebalo da utiče na politiku bosanskih Srba.

„Glavni zadatak Srbije, na šta se Tadić možda i obavezao, jeste da urazumi, odnosno pripitomi politiku Milorada Dodika koji je glavni negativac na ovom području jer se pokazalo da ni Evropa ni Amerika nemaju diplomatski lek za premijera RS“, kaže Mijović.

Svaki je glas bitan u Savetu bezbednosti

Član predsedništva BiH Haris Silajdžić, predsednik Turske Abdulah Gul i predsednik Srbije Boris Tadić

Član predsedništva BiH Haris Silajdžić, predsednik Turske Abdulah Gul i predsednik Srbije Boris Tadić

Turska je lobirala i da BiH dobije MAP, o čemu su konačnu odluku donele Sjedinjene Države. Mijović ističe da se pri tome nije procenjivalo da li je BiH ispunila sve uslove, nego da li ova zemlja može da bude politički korisna u velikim svetskim odmeravanjima. U igri je, kaže Mijović, eventualno glasanje o novim sankcijama Iranu u Savetu bezbednosti.

„Mislim da je to deo paketa MAP, odnosno deo zakulisne politike i nagle odluke ministara NATO-a da, makar i uslovno, BiH puste u predvorje najjačeg vojnopolitičkog saveza u današnjem svetu“, kaže Mijović.

Direktor Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja smatra da ne bi trebalo potcenjivati glas BiH u Savetu bezbednosti, jer „ima situacija kada su velikim državama bitni i glasovi malih“.

„Svaki glas je vrlo bitan, a naročito ako ste jedan od petnaestorice u Savetu bezbednosti. U tom smislu se i MAP može smatrati kao jedna pomirljivost. To je dakle jedna od posledica nestalnog članstva BiH u Savetu bezbednosti UN-a“, kaže Šolaja.

Silajdžićev odgovor Motakiu

BiH je dobila MAP uoči posete iranskog ministra vanjskih poslova Manučera Motakija Sarajevu, koji je lobirao za glas BiH protiv sankcija Iranu u Savetu bezbednosti.

Prema Silajdžićevom odgovoru, može se zaključiti da se BiH u tom smislu već opredelila. U saopštenju nakon susreta sa ministrom Motakijem se navodi: „Strateški cilj BiH je članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji, a BiH mora voditi računa o svojim strateškim interesima.“

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 29.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/N9Cp
  • Datum 29.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/N9Cp