1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Turska glumi maticu za Bošnjake iz BiH

Turski predsednik Abdulah Gul danas završava zvaničnu posetu BiH. Turski politikolozi smatraju da aktualna Vlada u Ankari želi da se postavi kao neka vrsta matične države za Bošnjake i proširi svoj uticaj na Balkanu.

Turski predsednik Abdulah Gul i Boris Tadić u Istanbulu

Turski predsednik Abdulah Gul i Boris Tadić u Istanbulu

Politikolog Erhan Tuerbedar, koordinator Studija za Jugoistok Evrope pri fondaciji TEPAV u Ankari, ocenjuje da se Turska prema BiH ophodi kao matična država: „Sadašnja Vlada Turske se prema BiH ophodi na neki način kao neka vrsta matične države. U Turskoj se, naime, dugo raspravlja o tome da bosanski Srbi i bosanski Hrvati imaju svoje matične države, a da Bošnjaci takvu državu nemaju, odnosno da u tom smislu ne postoji balans.“

Uprkos tome što u Turskoj postoji veliki broj onih koji se zalažu za ovakav odnos Ankare prema BiH, i sam Tuerbedar priznaje da ova ideja nije ni kod svih u Sarajevu dobro došla: „U BiH nema previše ljudi koji bi Tursku shvatali kao matičnu državu, ali ima ljudi kojima je drago što Turska pokušava da im na neki način pomogne. Njima je drago da vide da nisu prepušteni sami sebi. Turska od samog početka nastoji da izmiri politički blok Bošnjaka“, kaže Tuerbadar.

Turska protiv Dodika

Dodik se navodno brine zbog turskog uticaja u BiH

Dodik se navodno brine zbog turskog uticaja u BiH

Ali pomoć Turske, tačnije njenu pojačanu ulogu na Balkanu, u prvom redu ne žele bosanski Srbi. Poznata je izjava predsednika Republike Srpske Rajka Kuzmanovića, koji je rekao da „nismo baš srećni što se na Balkan uvlači politika Turske“ ili pak izjava premijera RS Milorada Dodika, nakon boravka u Jerusalimu, kada je ustvrdio da je i Izrael zabrinut zbog uloge Turske u BiH.

Erhana Tuerbedara ovo ne čudi s obzirom da, kako kaže, Dodik radi upravo ono čemu se Turska protivi. U tom smislu posebno je važna uloga EU jer, prema njegovim rečima, Dodik „pokušava da dovede Zapad u situaciju da digne ruke od BiH, da kaže: 'Eto pokušali smo sve, ali od toga nema ništa'. Tu je Turska osetila prazninu i zbog toga je uskočila svojom diplomatskom aktivnošću.“

Nije neoosmanizam

Tuerbedar ne deli mišljenja nekih orijentalista da na pojačani angažman Turske, ne samo u BiH, već i na celom Balkanu, treba gledati kao na dugoročnu politiku koja se zasniva na neoosmanskoj ideologiji. Mora se promatrati turska spoljna politika u širem smislu čiji je glavni cilj, kako kaže, pokušaj maskimalizacije ekonomskih interesa zemlje. Ipak, s obzirom na generalne probleme s kojima se Turska u ovom trenutku susreće na spoljnopolitičkom planu, pokušaj delovanja u BiH može se posmatrati i na drugi način:

Aprilski sastanak u Istanbulu: Jeremić, Davutoglu, Silajdžić, Gul, Tadić i Alkalaj

Aprilski sastanak u Istanbulu: Jeremić, Davutoglu, Silajdžić, Gul, Tadić i Alkalaj

„Imate problem sa Izraelom, imate nerešeno pitanje Kipra, imate neuspelu inicijativu prema Jermeniji, tako da su BiH i Zapadni Balkan jedini prostor gde je turska spoljna politika na neki način uspešna i gde pokušava da se plasira.“

Predviđanja nekih zapadnih politikologa da će u budućnost glavnu reč na Balkanu voditi ne SAD i EU, već Rusija i Turska, Tuerbedar ne deli, i priznaje da dobri odnosi Moskve i Ankare po pitanju BiH ne mogu biti od pomoći: „Pomiriti Ankaru i Moskvu kad je u pitanju BiH bilo bi kao pomiriti Milorada Dodika i Harisa Siljadžića, a to bi već spadalo u domen političke naučne fantastike“, dodaje Tuerbedar.

Autorka: Zorica Ilić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 03.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/P2eS
  • Datum 03.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/P2eS