1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Turban i kalašnjikov

Irački šiiti udružuju se u Iraku kako bi zaustavili nadiranje radikalnih islamista grupe ISIS. U tu svrhu oni rade na reaktiviranju Mahdi-jedinica Moktada el Sadra. Građanima Bagdada se ne piše ništa dobro.

Parada šiitskih ratnika. Tako nešto Bagdad odavno nije imao priliku da vidi. U uniformama, koje liče na uniforme iračke vojske, crnim trenerkama ili dugim odorama sa turbanom, jedinice Moktada el Sadra pojavile su se na ulicama bagdadske četvrti Sadr siti. Sadr siti je okrug, u kome živi dva miliona stanovnika. Nije nedostajao ni ratni poklič. „Spremni za boj protiv ISIS-a!“ „Razvalićemo ih!“ – odjekivalo je ulicama te bagdadske četvrti. Mahdi-brigade naoružane puškama, pištoljima, granatama i molotovljevim koktelima spremne su za borbu. Njihov prvi cilj je Samara. Tamo žele da dočekaju jedinice ISIS-a (Islamska država u Iraku i Siriji), kako bi zaštitili svetu šiitsku džamiju. Upravo to im daje potrebnu motivaciju. Veliki ajatolah Ali al-Sistani ponovo je pozvao na borbu protiv neprijatelja, koji ugrožava kako sveta iračka mjesta tako i jedinstvo zemlje.

Tako će prva linija fronta prolaziti kroz grad Samaru. Tu se trupe ISIS-a trebaju zaustaviti i potisnuti. Samara, koja se nalazi 110 kilometara severno od Bagdada, postala je noćna mora za Iračane. Spiralni minaret tamošnjeg šiitskog svetilišta Al-askari-džamije poznat je u celom svetu. Iako je stanovništvo Samare, koja broji 160.000 ljudi, sunitsko, taj grad je za šiite od centralnog značaja. Oni ga doživljavaju kao spiritualni centar.

Irak Anschlag von Samarra

Zlatna kupola džamije u Samari uništena je 2006. godine

U februaru 2006. je jedna bomba razorila zlatnu kupolu Al-askari džamije, što je dovelo do izbijanja verskog rata. Nekoliko hiljada sunita i šiita moralo to je platilo životom. Zato vlada ogroman strah da bi tako nešto moglo da se ponovi. ISIS u svom pohodu osvaja gradove koji se nalaze na potezu autoputa od Mosula prema Bagdadu. To su Tikrit koji je rodno mesto Sadama Huseina, Baiji gde se nalazi rafinerija nafte i Samara. Nakon što su radikalni islamisti pre dve sedmice zauzeli Mosul, usledilo je zauzimanje Tikrita. Oko rafinerije u Baiji, koja cijeli Bagdad snabdijeva strujom i gorivom, trenutno se vode žestoke borbe. Stalno se smenjuju vesti o pobedi, čas islamista, čas iračke vojske. O situaciji na ratištu nema pouzdanih informacija. Rafinerija ne radi.

Nema pouzdanih informacija o stanju na ratištu

Pouzdanih informacija nema ni o tome šta se dešava u Bakubi, glavnom gradu provincije Dijala, koja se na severoistoku graniči sa Bagdadom. Ne zna se tačno ni šta se dešava na graničnom prelazu Al Kaim, na granici sa Sirijom. Al Kaim pripada provinciji Anbar, čije je veće delove ISIS stavio pod svoju kontrolu još u januaru. Mnoge izbeglice iz Al Kaima smeštene su i izbegličkim kampovima u predgrađima Bagdada. Jedan broj izbeglica tvrdi da granični prelaz AL Kaim nisu zauzele jedinice ISIS-a već lokalna plemena. I borbe u Bakubi ne idu navodno na račun ISIS-a. Bakuba je od 2006. do 2008. neprestano bila poprište žestokih etničkih sukoba. Provinciju Dijalu inače nazivaju malim Irakom, jer tamo žive pripadnici svih etničkih grupa i bore se jedni protiv drugih za moć, vlast i uticaj.

Oživljavanje „davno prevaziđene“ ere

Događaji od vikenda u Sadr sitiju predstavljaju oživljavanje ere za koju su građani Bagdada mislili da je odavno prevaziđena. Vođa šiita Moktada el Sadr ponovo oživljava svoju Mahdi-vojsku. Mahdi jedinice osnovane su prvobitno u junu 2003, kako bi se borile protiv američkih snaga u Iraku. Navodno su tada imale pola miliona pristalica. Jedinice Jaiš al Mahdi bile su ozloglašene u Bagdadu i bitno su doprinele krvavoj eskalaciji sukoba između šiita i sunita, koja je dovela i do građanskog rata. Eskadroni smrti nasumično su likvidirali, uzimali taoce i puštali ih na slobodu tek kada bi uslovi, koje su tražili, bili ispunjeni. Na početku se nije radilo o novcu odnosno otkupnini već o zahtevima za puštanje zatvorenika ili zahtevu za povlačenje američkih trupa. Analogno sunitskoj terorističkoj organizaciji Al Kaidi, pripadnici Jaiš al Mahdi brigada izveli su na hiljade bombaških napada, aktivirali eksploziv na putu, ispaljivali granate u pravcu „zelene zone“, u kojoj su Amerikanci i iračka vlada imali svoju administraciju. Ono što je Mahdi brigade razlikovalo od Al Kaide bili su samoubilački napadi. Šiiti odbacuju samoubistva, a time i atentate bazirane na samoubistvima.

Kada se sada Mahdi-jedinice uhvate u koštac sa trupama ISIS-a, to za stanovnike Bagdada ne znači ništa dobro. Šiiti i suniti se od konflikta koji, kada se jednom rasplamsa, više neće biti moguće dovesti pod kontrolu. Nakon tri godine krvavog građanskog rata, Moktada el Sadr je 2008. raspustio svoju vojsku i zatražio od svojih boraca da polože oružje. To se desilo na inicijativu sive eminencije iz Nađafa, velikog ajatolaha al Sistanija. On je Moktadu el Sadru, kojem tada nije bilo ni 40 godina, obećao učešće u političkom procesu u Iraku, što se i desilo. U poslednjoj iračkoj vladi bilo je šest ministara iz Sadrovih redova. Uz glasove tzv. sadrista je Nuri al Maliki dobio drugi mandat na funkciji premijera. Ali i sam Moktad el Sadr u međuvremenu premijera Malikija naziva novim iračkim diktatorom, čak se s njim i posvađao. Pitanje koje se postavlja glasi: da li je ponovno formiranje Mahdi-jedinica spas za Malikija ili Moktad el Sadr ima neki drugi cilj?