Trska kao alternativni izvor energije

Traktori, poniji i konji iza drvenih taraba, plantaže voća, polja i plastenici. Tako izgleda Mali Altendorf, mestašce u blizini Ajfela u Nemačkoj. Deluje kao prava farma. Ipak, ovo je Istraživački centar koji pripada Univerzitetu u Bonu.

Agronomi ovde uzgajaju biljke budućnosti. Neophodno je da one brzo rastu, da ne isušuju zemlju previše i da budu upotrebljive u razne svrhe. Cilj je da se od biljaka dobija gorivo koje će jednog dana sasvim zameniti fosilne izvore energije poput uglja, nafte ili zemnog gasa, objašnjava ekolog Ernst Berg.

„Globalni izazov pred ljudima je da ugljenik, koji se trenutno dobija iz fosilnih izvora, zamenimo biomasom. Time moramo da rešimo problem energije, ali ne smemo da zaboravimo ni na prehranjivanje ljudi i životinja.“

Dakle, biljke ne smeju da zauzimaju previše površine i tako potisnu zasade prehrambenih namirnica. Biljke za biomasu moraju brzo da rastu i daju veliki prinos na maloj površini. Neki istraživači koriste staklenike sa odgovarajućom temperaturom; drugi stvaraju moćne biljke putem genetskog inženjeringa. Ali postoje i biljke prirodno rastu ogromnom brzinom.

Među njima prednjači Miskantus, jedna vrsta trske iz Kine. Profesor Ralf Pude je još pre dvadeset godina, u svojim studentskim danima, prepoznao potencijale koje ova biljka ima kao gorivo. Na početku je bilo teško ubediti poljoprivrednike da je Miskantus prava stvar, priseća se Pude.

„Najpre smo imali problema sa presađivanjem. Kada smo to sredili, seljaci još uvek nisu želeli da masovno posade Miskantus jer su se pitali šta će im kineska trska. Dokazao sam da Miskantus može biti korišćen kao energent i ubedio poljoprivrednike da ovu trsku vredi saditi.“

Kineska trska se izuzetno pokazala kao energent. Istina, i dalje se iz nje ne može dobiti biodizel, ali se ona može isparčati, presovati u kuglice i sagorevati. Od ovakve biomase lako se dobija vodonikov gas koji bi, recimo, mogao da pokreće automobile. Uz to, kineska trska je mnogo efikasnija od uljane repice, koja je najrasprostranjeniji bio-energent u Evropi.

„Kod uljane repice je odnos između energije koja se uloži u uzgajanje i onoga što se dobija jedan prema dva. Kod Miskantusa je taj odnos jedan prema petnaest! To je mnogo viša efikasnost koja se dobija na određenoj površini!“

Konkretno, poljoprivrednik godišnje od jednog hektara kineske trske može da dobije goriva kao od 8.000 litara lož-ulja. Sada je poljoprivrednike lakše ubediti – posebno im se sviđa enormna brzina kojom trska raste – i do pet santimetara dnevno! Sa druge strane, posao na održavanju je minimalan, kaže Pude.

„Miskantus je višegodišnja biljka. Posadite je jednom i plodove svog rada možete ubirati preko 20 godina. Napori kod samog sađenja su neznatni.“

Dakle, energija od trske. Ali ne samo to. Miskantus može da posluži u mnoge druge svrhe. Istraživači sa bonskog univerziteta su već od njega napravili laki beton. Ovom trskom je moguće napraviti kvalitetnu izolaciju ili krov. Takođe, moguće je napraviti jednu vrstu plastike. Već postoje volani, branici i ratkape koji su napravljene od kineske trske.

Autori: Fabijan Šmit, Nemanja Rujević

Odg. urednik: Jakov Leon