Trinaest evra za ulazak u EU?

Elektronsku kontrolu onih koji ulaze u zemlju, a kojima nije potrebna viza, Australija ima odavno, a SAD od 2007. Sada bi taj sistem želela da uvede i Evropska unija, kako bi se bolje kontrolisalo ko ulazi i izlazi u Uniju. Elektronsko prijavljivanje u SAD zove se „ESTA", a u EU bi trebalo da se zove „Etias" (European Travel Information and Authorisation System). U jednoj studiji o izvodljivosti, Evropska komisija sada proverava kako bi to moglo da se sprovede na stotinama aerodroma i graničnih prelaza. Krajem godine, to bi trebalo da se pretoči i u zakone.

Ministri unutrašnjih poslova EU su prošle godine, nakon terorističkih napada u Parizu, ponovili svoje zahtjeve za uvođenje elektronske kontrole. Taj sistem, koji bi trebalo da zatvori poznate rupe u sistemima bezbednosti, bio je odavno planiran. Slično kao i kod sistema Sjedinjenih Država: oni koji ulaze na teritoriju EU, a kojima nije potrebna viza za Šengenski prostor, trebalo bi da se registruju na internetu. Za to će biti određena taksa, kao i u SAD, koja bi, prema rečima službenika Unije, trebalo da iznosi između 13 i 50 evra. To bi u evropske kase, s obzirom na 30 miliona onih koji svakodnevno ulaze na teritoriju EU, a koji ne potiču iz zemalja Unije, slilo između 390 miliona i milijardu i po evra.

Taksa i za Britance?

No, broj onih kojima nije potrebna viza, a koji ipak moraju da plate „ulaznicu", mogao bi narednih godina da se poveća. Milioni Britanaca koji bi nakon Bregzita dolazili u EU na odmor ili poslovna putovanja, morali bi da se registruju u „Etiasu". Takođe i oni koji dolaze iz Ukrajine i Turske, ukoliko im EU dozvoli ulazak na svoje teritorije bez vize. Kamino Mortera-Martinez iz briselskog trusta mozgova Centar za evropske reforme, za „Gardijan" je izjavio: „To bi naštetilo britanskom biznisu".

Kompleksan kontrolni sistem

„Etias" je kamen-temeljac sveobuhvatne inicijative Evropske komisije da se spoljna granica obezbedi od terorističkih napada i nekontrolisanih migranata, kao što je bio slučaj prošle godine. Osnova obezbeđenja granica trebalo bi da bude sistem koji bi obuhvatao sve informacije o osobama koje ulaze i izlaze s prostora EU, a nisu iz zemalja-članica Unije. Mreža „EES" trebalo bi da bude uspostavljena do kraja ove godine. Trenutno se radi na tehničkim pojedinostima.

Od 2020. godine bi u bazu podataka bili pohranjeni svi podaci o osobama koje ulaze i izlaze sa prostora EU. Tom prilikom će istovremeno biti i proverena valjanost ličnog dokumenta i vize. Takođe, na taj način će u tzv. „Šengenskom informacionom sistemu" (SIS) biti i provereno da li je za nekom osobom raspisana poternica. Dosadašnja praksa postojanja brojnih, paralelnih baza podataka, na taj način će biti okončana, izjavio je u Strazburu, evropski komesar Dimitris Avramopulos.

Stručnjaci za bezbednost u Evropskoj komisiji ukazuju na to da, prema dosadašnjim šengenskim pravilima, uopšte nema sistematskog obuhvatanja informacija o ulasku i izlasku iz EU osoba iz tzv. trećih zemalja. Jedan evropski diplomata kaže da se na granicama samo proveravaju ispravnost pasoša i viza . Redovno poređenje s tzv. „Viza-informativnim sistemom" i „Šengenskim informativnim sistemom", nije nikada bilo. Bilo je, ali „samo prilikom probne faze".

Izuzetak: građani iz zemalja EU ne bi bili obuhvaćeni

Nakon prošlogodišnjih terorističkih napada u Francuskoj, francuski i nemački ministri unutrašnjih poslova su se u decembru 2015. založili za sistematsku kontrolu i građana zemalja-članica EU. Onaj ko poseduje ličnu kartu zemlje-članice EU, do sada je uz običnu kontrolu tog dokumenta i bez bilo kakvog registrovanja, mogao da pređe spoljnu granicu. Tako na primer nije bilo moguće saznati koliko puta su džihadisti sa evropskim pasošem napuštali EU u pravcu Sirije i vraćali se u nju. Ti propusti ubuduće ne bi smeli da se događaju.

Na osnovu važećih šengenskih pravila, sistematsko prikupljanje informacija i provera građana iz zemalja EU, strogo je zabranjeno. Osim toga, državljani EU će na odabranim graničnim prelazima prolaziti kroz automatsku kontrolu, prilikom čega će biti očitani podaci s njihovog biometrijskog pasoša i ti podaci upoređeni s licem. Ti podaci, za razliku od državljana „trećih zemalja", neće biti čuvani u bazi podataka.

Ipak, proći će najmanje četiri godine dok novi sistem ne počne sa radom i dok budu uvezani skeneri sa bazama podataka. „Potrebna nam je tešnja saradnja između država članica i EU", kažem potpredsjednik Evropske komisije Frans Timerman i dodaje: „U mobilnom svetu, nemamo druge šanse za postizanjem više bezbednosti. U dokumentu Evropske komisije nalazi se još i napomena da bi nove granične kontrole, skeneri i procesi prijavljivanja, trebalo da imaju „zastrašujuće dejstvo" na mogući ilegalni ulazak na teritoriju Evropske unije.