Tri varijante izveštaja EU o Srbiji | Politika | DW | 16.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Tri varijante izveštaja EU o Srbiji

Evropski komesar Štefan File predstavlja izveštaj o napretku Srbije. Do poslednjeg trenutka ostaje neizvesno šta će stajati u onom delu izveštaja koji je posvećenom normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Iako se Srbija nadala da će kraj 2012. godine sačekati sa datumom za početak pristupnih pregovora, Evropska unija je u decembru prošle godine odluku o novom koraku Srbije na putu evrointegracija odložila za ovo proleće. Zemlje članice su tada tražile nastavak primene svih dogovora postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, napredak po pitanju struktura na severu Kosova, kao primenu punog mandata evropske misije Euleks.

Sve zavisi od dogovora sa Prištinom

Sve zavisi od dogovora sa Prištinom

Evropski komesar za proširenje, Štefan File, trebalo bi da danas (16.4.) u Strazburu predstavi „prolećni izveštaj“ o napretku Srbije. Deo tog izveštaja, pored ocene Evropske komisije o napretku reformskih procesa u zemlji, trebalo bi da čini i ocena šefice evropske diplomatije; Ketrin Ešton, o postignutom u dijalogu Beograda i Prištine. Kako i dalje traju diplomatske aktivnosti u cilju postizanja dogovora između Beograda i Prištine o zajednici srpskih opština, tako je u potpunosti neizvesno šta će stajati u delu izveštaja posvećenog „ključnom prioritetu“- napretku ka vidljivoj i održivoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Ni 16-ti april nije „dan D“?

Na sam dan podnošenja ocene „preseka stanja“, kolegijum Evropske komisije trebalo bi da odobri izveštaje o napretku Makedonije, Srbije i Kosova. Za sada se jedino zna da je izveštaj o Makedoniji gotov. Napredak Srbije i Kosova na putu evrointegracija međusobno je povezan i uslovljen napretkom u dijalogu. Međutim, ni posle šest meseci razgovora i osam maratonskih rundi dijaloga, nije došlo do konačnog dogovora oko „ključnog pitanja“ severa Kosova.

Nezvanično se može čuti da Ketrin Ešton, koja se nalazi u poseti regionu, čeka signale mogućeg približavanja dveju strana, kako bi eventualno u sredu (17.4.) mogla da poseti Beograd i Prištinu u cilju postizanja sporazuma i pozitivnog zaokruživanja dijaloga u kome je ona posredovala. Zato do poslednjeg trenutka nije jasno šta bi se danas moglo naći u izveštaju o napretku Srbije u procesu evrointegracija.

Diplomatski izvori u Briselu pominju tri scenarija – da bi „prolećni izveštaj“ mogao da donese negativnu ocenu o napretku u dijalogu, da bi mogao da bude odložen dok se ne vidi ishod posete Ketrin Ešton i kao treći, i po mnogima i najverovatniji scenario, pominje se predstavljanje samo dela izveštaja o unutrašnjim reformama zemlje, dok bi Ketrin Ešton svoju ocenu dijaloga Beograda i Prištine direktno predstavila Savetu ministara Evropske unije koji se 22. aprila sastaju u Luksemburgu.

Još jedan „ključni datum“ 22. april

Istovremeno sa predstavljanjem izveštaja o napretku, u Strazburu bi Evropski parlament trebalo da usvoji i Rezoluciju o Srbiji, u čijem je nacrtu podržana posvećenost nove Vlade u Beogradu ispunjavanju dva prioriteta: nastavku dijaloga sa Prištinom i borbi protiv sistemske korupcije i organizovanog kriminala. Nezvanično se može čuti da se zbog neizvesnog ishoda sporazuma Beograda i Prištine i glasanje o toj Rezoluciji može odložiti.

U slučaju postizanja sporazuma Evropska komisija bi zemljama članicama mogla da predloži da Srbiji u junu odobre datum za početak pregovora o članstvu. Ukoliko ne bude sporazuma, ni to nije „kraj sveta“, poručuju u Briselu dodajući da se ni tada neće „isključivati svetlo i reći da je to kraj evropskog puta Srbije“. U tom slučaju, u pitanje bi eventualno mogao biti doveden prvobitni vremenski okvir za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji: „Zemlje članice očekuju konkretne rezultate, pogotovo kada je reč o odnosima Beograda i Prištine. Ti rezultati moraju doći pre ili kasnije ukoliko se žele početi pristupni pregovori“, navode diplomatski izvori u Briselu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković