Trgovina drogom širi se „Darknetom“

Čak 93 miliona Evropljana probalo je bar jednom u svom životu neku od zabranjenih droga – što je više od četvrtine građana EU između 15 i 64 godine. To su podaci iz najnovijeg izveštaja o drogama u Evropi (European Drug Report). Pre atom izveštaju, 2015. registrovano je milion i po narko-delikata, od čega milion zbog posedovanja i uživanja ilegalnih droga, od toga polovina za posedovanje kanabisa. Marihuana, što pokazuje izveštaj na stotinu stranica, ostaje najrasprostranjenija droga u Evropi. Za džointom ili „bongo-vaporizatorom“ (vrstom nargile) prošle godine posegnulo je 24 miliona Evropljana. Odnos prema drogi razlikuje se od države do države. U Holandiji, Španiji, Portugalili ili Češkoj, konzumenti mogu bez većih problema da dođu do kanabisa. U Litvaniji, Slovačkoj ili Grčkoj im međutim za uživanje većih količina droge preti kazna zatvorom do deset godina, što je slučaj ako neko bude uhvaćen s kilogramom marihuane.

620 novih psihoaktivnih substanci

Godišnji izveštaj Evropskog monitoring-centra za droge i zavisnost od droga EMCDDA (European Monitoring Center for Drugs and Drug Addiction) sa sedištem u portugalskom Lisabonu, sastavljen je od podataka iz svih zemalja-članica EU i ilustrovan nizom preglednih grafika. Ono što posebno zabrinjava eksperte EMCDDA jeste visoka zastupljenost tzv. novih psihoaktivnih supstanci za koje se koristi skraćenica NPS. Te dizajnirane, sintetičke droge mešavina su, odnosno hemijska varijacija, već poznatih narkotika. Na taj način, proizvođači i trgovci drogama dugo vremena su zaobilazili zabranu proizvodnje, prodaje i konzumiranja.

Te legalne supstance, odnosno narkotici, poznati pod nazivom „Legal Highs“, prodaju se u specijalnim šopovima preko interneta. U EU je poznato 620 takvih supstanci. Jedna od dobrih vesti u izveštaju jeste da broj novih sintetičkih droga ne raste toliko brzo kao ranije. I dok su eksperti Evropskog sistema za rano upozorenje 2015. godine registrovali 98 novih supstanci, tokom 2016. ih je registrovano „samo“ 66.

Endrju Kaningem, saradnik EMCDDA, to objašnjava pooštrenim zakonskim odredbama. „U nekim zemljama poput Poljske, Irske ili Velike Britanije, te nove supstance potpuno su zabranjene i ne mogu se nabaviti legalnim putem već samo na crnom tržištu“, kaže Kaningem. Druge zemlje, poput Nemačke, nastavlja on, zabranile su samo određene vrste hemijskih supstanci kao što su sintetički kanabinoidi, čije je dejstvo slično delovanju kanabisa, ili su zabranili katinone, koji deluju stimulativno poput kokaina ili amfetamina. Polje delovanja sužava se ne samo za trgovce drogom, već i za proizvođače, naročito u Kini: u tamošnjim hemijskim fabrikama mnoge od tih droga proizvode se industrijski. Međutim, u oktobru 2015. godine u Kini je zabranjeno preko 100 tzv. novih psihoaktivnih supstanci. Ipak, s obzirom na činjenicu da je za četiri puta povećan broj slučajeva zaplene droge, zaključak izveštaja nije nimalo optimističan. „Raspoloživost novih psihoaktivnih supstanci i dalje je velika, bez obzira na to što je smanjen broj novih sintetičkih droga.

Kanabis – manje opasan

Pri tom su sintetički kanabinoidi mnogo opasniji od prirodnih supstanci. Kaningem ukazuje da je od takvih sintetičkih droga zabeleženo 30 smrtnih slučajeva tokom 2016. godine, što nije slučaj sa kanabisom odnosno konzumiranjem marihuane. Kaningem je potvrdio da u Holandiji, zemlji koja vodi liberalnu politiku i u kojoj legalno može da se kupi kanabis odnosno marihuana, jedva da postoji tržište za opasne sintetičke varijante te droge.

Kaningem dodaje i da su sintetički opijati veoma opasni. Te supstance podsećaju na heroin, ali su mnogo jače. Medicinski se koriste za ublažavanje bolova, ali u izuzetno malim dozama, u vidu flastera. Kaningem ukazuje i na niz smrtnih slučajeva od predoziranja takvom vrstom sintetičkih droga.

Raste broj umrlih

Iz izveštaja o stanju sa drogama u Evropi proizilazi da je tokom 2015. godine 8.400 ljudi umrlo od predoziranja heroinom ili nekim drugim sintetičkim ili prirodnim opijatima. To je šest procenata više nego protekle godine. Za Julijana Vinsenta iz EMCDDA, odgovornog za zdravstvo, to je zabrinjavajuće, tim pre što je broj mrtvih od rekorda dostignutog 2008. narednih godina bio u silaznoj putanji. I u Nemačkoj je broj umrlih od droge od 2015. povećan. EMCDDA se zato zalaže da se narkomanima i njihovim porodicama stavi na raspolaganje protivotrov „naloxon“, kojim se – u slučaju predoziranja – može spasiti ljudski život.

Eksperti iz Lisabona takođe su uočili da se u poslednjih šest godina prodaja droge prebacuje na internet, ali i na „Darknet“. Još uvek je, prema mišljenju saradnice EMCDDA Teodore Groškove, trgovina drogom na „Darknetu“ ograničena na relativno manju grupu ljudi. Ali ona očekuje da će se ona vrlo brzo proširiti. „Darknet“ je, naime, u stanju da većim grupama korisnika pruži pristup drogama. Krajem oktobra, EMCDDA će, zajedno sa Europolom, objaviti sveobuhvatnu studiju o trgovini drogom u „Darknetu“.