1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Treba li NATO dodatno da se naoruža?

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zbog krize u Ukrajini traži dodatno naoružavanje članica Alijanse. Stručnjaci sa kojima je razgovarao DW smatraju da je u pitanju preterano širenje panike.

„Posle onoga što smo doživeli u Ukrajini, ubuduće će težište bez svake sumnje biti na odbrani teritorije“, kaže Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar NATO. On smatra da aneksija Krima mora da bude prekretnica u bezbednosnoj politici Zapada, slično kako su to bili pad Berlinskog zida ili teroristički napadi na Njujork i Vašington. „Na to moramo da reagujemo. Ne možemo dalje nastaviti po starom“, navodi Rasmusen u intervjuu za Frankfurter algemajne. Njegova ideja zvuči jednostavno – naoružavanje.

Mit o arhineprijatelju

Evropske države su smanjivale vojne budžete od završetka Hladnog rata. Nemačka je još 1990. za odbranu izdvajala 2,8 odsto bruto društvenog proizvoda, a sada je taj procenat 1,3. NATO preporučuje svojim članicama da za odbranu izdvoje dva odsto budžeta, ali se toga malo koja zemlja pridržava. Rusija se kreće u suprotnom pravcu, izdaci za modernizaciju vojske i zastarelog naoružanja rastu. Do 2020. bi Kremlj u sektor odbrane trebalo da upumpa oko 600 milijardi evra – to je procena Aleksandera Noja, poslanika Levice u Odboru za odbranu Bundestaga.

Ostukraine Krise Rasmussen PK 16.04.2014 Brüssel

Odlazeći generalni sekretar NATO zalaže se za dodatno naoružavanje

Noj međutim sumnja da Rusija zaista može da izdvoji toliki novac za vojsku. Kaže da se u Evropi diže preterana panika. „Nijedna država NATO ni na koji način nije ugrožena“, navodi Noj u razgovoru za DW. „U pitanju je veštačka histerija koja treba da posluži da NATO ponovo postane atraktivniji u javnosti.“ Mediji uveliko pišu da je NATO ponovo otkrio sebe. I jeste, smatra Aleksander Noj, ali tako što opet stvara sliku Rusije kao arhineprijatelja.

Rasmusenova ideja o novoj renesansi naoružavanja teško da će naići na podršku zvaničnog Berlina. Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen kratko je rekla da prioritet u Evropi ostaje održavanje tek uspostavljene ekonomske stabilnosti. Stručnjak za bezbednost Kristijan Meling veruje da slično rezonuju vlade u Madridu, Rimu ili Parizu: „Ove zemlje imaju sasvim drugačijeg neprijatelja, to su problemi u socijalnom i finansijskom sistemu. I to je mnogo važnija dilema od eventualnog davanja nešto više novca za vojsku.“

NATO je već dovoljno jak

Protivnici doktrine o dodatnom naoružavanju podsećaju da je NATO i sada vojno mnogo jači i moderniji od ruske armije. „Mislim da to zna i Rusija“, rekla je Fon der Lajen. Kristijan Meling iz berlinske fondacije Nauka i politika navodi da su samo evropske članice NATO vojno mnogo moćnije od Rusije. To se očitava u broju vojnika, tenkovskih jedinica, aviona… „Prema kvalitetu vojne opreme i naoružanja NATO je takođe daleko ispred Rusije“, analizira Meling za DW.

Bundeswehrsoldaten Panzer

Tenkovi nemačkog Bundesvera

On kaže da su Severnoatlantskoj alijansi potrebna veća ulaganja u moderne sisteme poput satelita i bespilotnih letelica za nadgledanje kao i velike transportne avione. Meling dodaje da zajedničko planiranje i angažovanje zemalja NATO na razvoju tehnologije može da uštedi oko 30 odsto troškova. Međutim, ni to ne ide bez teškoća. Zajednički projekti poput borbenog aviona Evrofajter ili transportera A400M pokazuju tromost saradnje u proizvodnji naoružanja i vojne opreme.

Postoji još jedna ideja za uštedu novca – striktna podela uloga u okviru NATO. Velika Britanija, na primer, bila bi zadužena samo za mornaricu, a Nemačka samo za logistiku i transport. Međutim levičar Aleksander Noj tu vidi političke probleme: „Tako bi se dobio participativni mehanizam. Kada bi većina članica NATO bila za neku intervenciju, onda bi i recimo Nemačka bila prinuđena da učestvuje. Tako bi se srozala uloga nacionalnog parlamenta koji u vojnim pitanjima i dalje ima pravo odluke.“

Čovek Vašingtona

Sagovornici Dojče velea ne smatraju da kriza u Ukrajini treba da označi početak nove trke u naoružavanju, kako to traži Rasmusen. Meling preporučuje naoružavanje u homeopatskim dozama i na pravim mestima. „Ali tu ne govorimo o stotinama milijardi evra, o kojima gospodin Rasmusen trenutno sanja.“ Ovaj stručnjak izjave Rasmusena tumači kao naduvanu priču pred kraj mandata. Naime, na jesen će na mesto generalnog sekretara NATO doći neko drugi.

Aleksander Noj čak sumnja da Rasmusen, kao čovek Vašingtona, treba da se pobrine da i druge države ulažu u vojsku makar približne sume u poređenju sa SAD. „Evropljani treba da preuzmu troškove koje su do sada Sjedinjene Države same nosile. Zato sada navodno treba povećati vojne budžete“, kaže Noj. Dodaje da je Rasmusen samo izvršni organ američkih želja.